Učitelj

зати да је било тога дана Може се врдати у страну, али праву истину не смете казати. О Св. Николи, Св. Димитрију, Ов. Ђорђу, Петров-дану и још некима може се предавати тако, да се и на морално васпитање утиче, ли и да не вреди трошити онолико времена, ко лико се мора утрошити предавајући о тим празницима,

И још нешто. Св. Никола (и сви др.) био је добар, помагао сиротињи, чинио

то, што се учини, тако је. мало,

добра и т. д. То је све лепо. Али тај Св. Никола. се после посветио 3а ту своју доброту. То се мора казати и то се казује увев. Па шта излави из тога“ — Он чинио добра чш био награђен за то; чуни % ти добра, па ће ти се платити. 10. 66 говори код свију светаца, а то провејава целу Хришћ. науку. И баш тај основ, на коме се оснива цела зграда, пшто се зове хришћански морал, стоји на темељу : чини добро за награду, ако не на овом, оно сигурно на оном свету. Истина, има тамо и то, како је Св. Никола чинио добра кријући се, па се може рећи да треба чинити добро не очекујући нагр аде од тога, али то вреди само за овај свет, а тамо горе опет чека награда.

На томе основу зидано је до сад, на томе се и сад ради. И шта се до сад учинило % Је ли облагорођено срце данашњем свету толико, да сваки радо помаже свом ближњем; је ли облагорођено срце толико, да се гнуша зла и да га никад не чини свом бижњем ' Не. Сваким даном ми видимо све више покварених срдаца, сваким даном иде

се све ва горе. На ово би нам згодно могао приметити какав богослов, ако се иде на горе за то, што се данас мало патње религији указује Лепо; можда је и то. Али стоје ли у том погледу што год боље они, који религији већу пажњу указују и који се тако рећи само њом и баве ' Данас не само да ретко ко не чини зла, него се слабо ко и гнуша њега. То је постала обична, ствар. Не чине то они, који сумњају У онај свет, па се не надају никаквој награди ни казни тамо горе; не чине то ни они, који верују да неко озго гледа све и спрема рај за добре, а павао за зле. Но о овоме ћемо још једном рећи коју на крају, а сад идемо даље.

9. Христове приче и беседе. Знамо да ће нам многи рећи: е, то, што ви хоћете, ето вам у Христовој науци. Ако оћете морал, тамо га има пуно. Лепо; да видимо и те Христ. приче и беседе, којима готово еви педагози признају важност за морално васпитање. Ми пав, одмах да кажемо, не мислимо ни о њима најбоље и они, који су се почели мрштити, њад бу читали довде, могу сад већ почети да анатемишу, ако оће. Али нас се ове тиче основна школа и важност моралног васпитања ) то ово и пишемо, и према томе меримо

.и ценимо ову ствар. Ми овде не гово-

римо о томе, да ли Хришћ. наука у отиште (и Христове приче такође) има моралне и др. какве вредности за људе и цело људство, него само о томе, да

ли све то може утицати као што треба :

на морално васпитање деце у основној

школи. (ПРОДУЖИЋЕ ОБ).

= срна -<-—___---___-_----

у њој, па за