Učitelj

128

Турци и Аустрију покорилиг — Како су се звали ти људир — Шта су они радилир — А шта су радили Орби у својој

отапбинир — Како су живелир — Како су постали хајдуци» — Шта су они радили > —

Орпски народ и ако је био без државе и свога владаоца, ипак је био с црквене стране слободан, — имао је српског патријарха и српске владике. Дакле српска црква била је независна од других и с тога ву сви Срби сматрали патријарха као свог црквеног главара и они, који су били преко Саве и Дунава у Аустрији и ови који су били у Србији. Но највећа и последња штета учињена је Орбима та, што је укинута српска патријаршија. Тадашњи патријарх Арсеније Чарнојевић као главар народни би принуђен турским насиљем да побегне из Србије у Аустрију; а за њим је отишло и 37.000 породица срп. (1690 год. тј. пре скоро 200 година), које се населе у данашњем Срему, Бачкој, Банату и Славонији око Осека, па све дуж Дунава до самога Будима. И тако Срби са свим пропадоше и осташе и без државне и без црквене слободе. Турци пак наместише грчког патријарха и грчке владике да српском црквом управљају. Но ове владике више су волели Туркеи били на њиној страни; јахали су окићене коње, посили сабљу и буздован и знаке од тур-

ске власти (ордене и оне звезде што наши |

ђенерали носе),

Понављање: Да ли су Срби са свим остали без слободеР — Докле је трајала слобода 2 — Да ли су Срби остали без

црквених старешинаг — Какве су биле

те друге старешине» —

Пошто су Срби остали тако и без црквене и без државне слободе, они су мо-

рали све тачно извршавати, што им се заповедало од турске стране. Тако је сваки поданик морао плаћати порез (харач); а ко би се успротивио, губио би одмах главу. Даље, узимали су десетак од свега, што је радило упољу или винограду. Морали су сељаци издржавати спахију у свом спахнилуку. Даље, сељаци су морали паши тур= ском куљлучити по 100 дана у години (морали су служити или с колима некуд ићи). Сваки сељак морао је о Божићу паши дати или јагње или кокошку или друго што; а доцније то је изобичајено, на место тога давато је у новцу. Осим овога биле су и многе друге дације и у новцу н у стварима.

Најопасније је кад Србин сусретне Турчина, морао је склонити му се с пута и стати док он прође. Орбин није смео ујахати коња у варош ни по што. Због тога, децо, Срби нису смели никако ићи у варош, јер су Турци живеди по мањим и већим варошима; по градовима и паланкама; а Срби само по селима. Због тога, неки је Орбин проживео ипо цео свој век, а није никад видео вароши. Само су ее састајали код манастира и цркава које су обично биле у шумама. Ту су се разговарали, жалили или уз гусле певали народне песме. Таки скупови код цркава звали су се сабори.

Због таквих патња и мучења, Срби нису могли да трпе дуго, него се доцније Ддоговоре тајно, те се подигну на оружје, изберу себи вођу и протерају Турке; но то ћете доцније чути.

На крају овога предавања ваљало би учитељ да набави песму од Драгашевића. »ека од гусаља“ и да прочита ДЕЦИ.

Опште понављање. — ')

Мих. К. Михаиловић.

5) И ако је ово предавање за неподељену школу, ипак мислимо да о овоме добу треба

проговорити опширније.

Редак.