Učitelj

124

ЖРИТИКА НА ПРЕДАВАЊЕ 0 ГВОЖЋУ

У #7. бр. „Учнтеља“ од прошле године штампано је предавање о гвожђу од Јов. Д. Јовановића учитеља. Предавање је у гдавноме доста добро, али ми би "мали да учинимо неке примедбе на неке ствари из истог предавања.

Овака предавања на првом месту пружају помоћ неспремнијим учитељима. Међу тим, ово предавање има и таквих махна, које ће више оштетити саму ствар, којој је требало предавање да помогне. Учитељ ће истина добити готово предавање, али ће ђаци П раз. знати шта ће од таквог учитеља чути и упамтити.

Чим смо почели читати ово предавање одмах нам је пало у очи то, да оно није сагласно с данашњим програмом. Писац није водио рачун да се о гвожђу учи у | раз. па се при писању предавања није ни мало обзирао коме то прича о гвожђу. Ђаци П раз. тек уче о улицама око своје школе, а овде им се прича како гвожђа има, у Чешкој, Моравској, Угарској, Шлезији, што ни ТУ раз. не зна где је. Даље се помиње чак и Америка, па има ту и број 100.000 ока. Сем тога писац заборавља да морају пред њим седети ђаци П раз. па тако комотно помиње: минерал, метаљ, индустрију, човечанство, земљину куглу ИТД. Све ово не би се могло говорити ни ЈУ Рр. а како се могло то писати за П разред ми не знамо. Не може бити да је писац пред собом замилтљао децу Пораз. кад је све ово писао. Него биће пре да је он ово предавање писао пре данашњег програма, за који старији разред, а сад га је само дао да се штампа,“) То се види и по томе што на крају предавања стоји, да, гвожђе треба упоређивати са златом, а о злату се учи данас тек у 11 раз.

Но било овако или онако, писад је свакако крив, што предавање није добро пре гледао пре, но што га је дао да се штампа. Овако ће више шкодити него што ће вај.

(5 Послато је предавање одавно. Уред.

дити а учитељима и ђацима. Млогић помислити да је предавање са свим добро, кад та је написао један од одличних учит. а штампано је у „Учитељу,“ паћеуП р. предавати све онако како је тамо написано. И деца ће се онда сита наслушати и Америке и индустрије и још пуно неких шпанских села,

Рекосмо да је махна овог предавања, у томе, што се није водило рачуна о томе, коме се разреду прича о гвожђу. Но има и друга једна махна, слична овој, на коју морамо скренути пажњу читалаца тим пре, што у такве погрешке чешће многи падају. То су фразе и Фигуре у причању. Често се заборавља да ми у школи нисмо у парламепту каквом, нити смо на „беседи“ каквој или при каквој здравици, те да морамо и да треба китити свој говор фразама и фигурама. Ова се мана чешће многима омакне, А и у овом предавању има неколико таквих места. Н. пр. тамо има:.... „пдмоћу гвожђа направили жељезницу, којом смо цељу земљину куглу (за П раз.!) изукршатали“ ; помињу се некакве „палате“ ; после има: „одузмите човечанству гвожђе, па сте му обуставили сву радљивост.“ Чак се наводи оваква једна Фраза из књиге „у пољу и шуми“: „ Упределима, где има злата , одмара се радња уступајући своје место беди и невољи; а у земљама где је доста гвожђа развија се радња, индустрија, трговина м богатство.“ Ове ово може бити дивно и красно казано, али је ипак пред ђацима само леп начин, да се тупе зуби. Ђаци Пр. могу комотно дремати и зевати, докле им учитељ с најбољим апетитом и најватреније буде говорио две речи.

То је, што смо имали да кажемо више о Форми у коју је обучено ово предавање.

У садржини ама такође више погрешака. Ево неколико: Вели се, да се испод пећи за топљење гвожђа подмећу судови (ваљда, какви тањири и бутеле на служовнику)и пуне се течних гвожђем. А у Минералогији Покорнога има, бар лепа слика пећи за то-