Učitelj

Пи

лајетом, и са запада Македонијом и Бугарском. По своме простору је мања од краљевине Србије (35.900 квадр. килом.), а и становника је у пола мање него у Србији (око 900.000 ст.).

8. Брда и планине. Источна Румелија је брдовита земља, нарочито северна страна, Тако на северу Румелије највеће су Балканске горе, које су на самој граници ове земље; за тим Средња Гора и Црна Гора. На југозападу су Родопа и Деспота, које деле Тракију од Македоније, и које су такође на граници Румелије.

4. Море и реке. Поред ове земље са источне стране има велика вода што се зове Црно море. Највећа река на целом балканском полуострву која тече кроз ову земљу јесте Марица. Марица извире у Бугарској низ планине Рила, па тече на југ у Бело море, протичући, прво кроз Тракију. Код вароши Једрена у њу утиче с лева река Тунџа, која извире из Балкана, а с десна Арда, која тече од запада, од планине Џуре. Долина реке Арлде је врло Ждреловита, те с тога уз њу нема добра пута. Око реке Тунџе засађена, су читава поља ружама, од чега се прави скуподени зејтин (један килограм таког зејтина. продаје се по сто дуката).

5. Равнице. Пошто је ова земља више брдовита него равна, то у њој и нема никаквих равница, а мање равнице, којих има поред Марице Тунџе и Црног мора, зову се поља, која су врло плодна.

6. Клима. Клима је у Источној Руме- |

лији умерено тонла, као и у Орбији, али је опет нешто умеренија и блажаја, јер је јуљнија земља од Орбије. Само по високим горама Балкана клима је хладнија, зима дуже траје него по осталим крајевима ове земље.

7. Производи. Земља је ова врло плодна, с тога роде сва жита, а сеје се и пиринач; врло много дувана, ружа око Тунџе и винове лозе саде се. бубе и пчеле. Од стоке има: коња, оваца, говеда, свиња и коза, а нарочито доста, оваца и коза.

Пате се свилене.

8. Народност и вера. У Источној Румелији живе већином Бугари (600.000 ст.), Турци (180.000 ет.), Грци (42.000 ст.), Цитани, Јевреји п Јермени. Народ се највише бави земљорадњом, сточарством и трговином. По варошима њиховим тка се чоха, сувно, платно, гајтан итд. Народ је врло вредан и раден. -

Сви Бугари, Грци и Јермени тамошњи вере су православне, хришћанске.

9. Настава. Основна настава у овој земљи напреднија скоро него у Орбији. Од 1878. године подигли су они преко 700 школа, у којима се њихова младеж учи ЕЊИЗИ.

10. Вароши. Главне су вароши ове:

Пловдив — Филипопољ (40 — 60.000 ст.) на реци Марици, напредна и знатна трговачка варош у плодној равници и околини. Варош је ова велика, већа од Београда, али је неуређена и нечиста; нема онањих лепих улица и кућа као у Београду. Овде су седеле и седе најстарије власти ове земље.

Татар Пазарпџив (15.000 ст.), на левој обали Марице, колико варош Ниш. Кроз ову варош и Пловдив пролази железница, Казанлу (15.000 ст.), колико и Татар Пазарџик по величина, у лепој и дугачкој долини реке Тунџе, где се производи ружични зеитин и ружична водица.

Сливно. (15.000 ст.), под самим Балканом. Овде се тка чоха, израђује оружје, ружични зеитин и ружична водица,

Ески-дЗагра. (10—15.000 ст.), такође под Балканом.

Бургас (5000 ст.), на Црном мору и бургаском заливу са згодним пристаништем. Варош велика колико Ужице или Ваљево.

Јампоље, где се израђују добра ћебета. |

11. Управа и подела. До 1878 године, ова је земља била под турском управом, као турска покраина, а те године владаоци европских држава, на берлинском конгресу — скупу, огласе је за полуслободну државу, којом је у име турског цара. управљао гувернер све до 1885. године. Те године бугарски кнез у договору са