Učitelj

295

4 год. па после положе практично. Ово треба да се примени и на приправнице.

Исто тако незаконито је и постављање ученица 111. раз. више женске школе, и гимназиста 17. р. док још нису сврштиљи, јер у закону изрично стоји написано у чл. 49., да, нико не може бити учитељ док не сврши нижу гимназију или 8 раз, више женске школе. А колико ли су разреда и кад свршили они, 32 које се само вели да,

су гимназисти, а не вели се ког су разр.

(као обично).

Још једна незаконитост, која је учињена приликом постављања ово-год. учитеља. На много места постављене су учитељице у Ш. и [У. разр. а по чл. 5!. закона о основним школама то не може бити. Паи то је мало, него је једна учитељица одређеђена за У. раз. више осн. школе. На једном месту има 2 учитељице, од којих једна мора да је управитељ!!!

Из ове примедбе немој нико да изведе

закључак: да ја мислим да је знање монополисано само мушком полу, а да су женске неспособне за то. Тако ја не мислим. То је у науци признато, да су оба пола за то подједнако способна. А ја овде примећујем, да није оправдано с законог гледишта.

Из до сад казаног види се да је у начелу незаконито икако постављање застунника и приправница; па незаконито је и то, што се за заступнике постављају лица са врло великом диференцијом у спреми. А тако исто незакопито је и то, што се и саме приправнице неједнако постављају. И кад би се могло одобрити постављање оваквих учитеља, ово се не може одобрити.

да последњих десетину година, својим неуморним радом у школи, својим знањем, "и својим грађанским врлинама, учитељи су стекли у народу велику подуларност и признање, а тако исто и на надлежним местима. О том су и једни и други дали видљива доказа, материјалним унапређењем учитеља и стварањем закона о цензији учитељских удовица и сирочади. Али постављањем ма кога за учитеља, тај ће се угдед учитеља помрачити. Народ ће

мало по мало постати према њима индиФерентан, доцније антипатичан, и најпосле ће их презирати. О овоме ја сам се уверис на људима, који су после добрих учитеља имали оваке учитеље. И „Учитељ“, као израз и преставцик учитеља, дужан је уложити свој протест против тога.

Ја знам да је постављен за заступника један учитељ, који је пре 2 две године напустио ТУ. равр. гимназије због слабих оцена, па је седео у бакалској радњи код свог оца као шегрт или када и оженио се, и после две године он добија за учитеља, и то у школи, коју је баш они тражио, која је врло неуређена и запуштепа, , јер није радила 2—9 године, где ће имати 4 разреда и што је најгоре, где га људи знају да је био до јуче бакалин. На шта се мислило код овог постављања, | у овакој школи, и код оваких људи! Може се слободно рећи: ни на шта! Па како ће имати људи решпекта према овом учитељу, кад знају шта је до јуче радио Неће га ни имати никаког! И ја сам већ од сељака чуо да, говоре, како он не зна ништа. И чим с ким дође у судар, одмах ће му рећи: „отићи ћеш за твоју тезгу, одакле си и дошао !“

Постављање оваких учитеља, а нарочито. постављање приправница за сталне учитељице пре него што буду + године привремене (по чл. 49. зак. о осн. школама) порађа незадовољство и неспокојство код

„осталих сталних учитеља. И заиста, и не

могу бити задовољни, кад знају, да ће такве учитељице бити у свему равноправне, и подједнако унапређене, с њим; јер сутра ће ревизор њима у уписници написати : „с обзиром на број разреда и ђака успех је врло добар, или одличан“, а не вна да је таквом успеху узрок и спрема наставника. И кад погледаш она се школовала ваљда 7—8 година, а он најмање 12 година , остарео и огрбавио седећи за столом, па опет у свему подједнаки !! Сви ми морамо признати да немамо довољан број добрих учитеља, ади мораћемо у исто време признати и то, да се надлежни врдо слабо старају, да их буде