Učitelj

најважнијих околности за, опорављање 40вековог организма, („ва васпостављање при-

роде“). Слично томе изражава се и Кант о | значају бола и задовољства за човечије тело; |

онвели: „задовољство или радост јесте осећање оснажавања (јачања), а бол је осећање, којим се живот спречава.“ Један Велики део Факата, која важе за, ова. 0сећања, може се исказати у следећем праВилу, који ћемо ми назвати закон самоодржања ;

Задовољством или радошћу појачавају се све мли неке животне радње, а болом се слабе ц убијају.

Овај се принцип потврђује и многим Факатима из искуства и свакодневног живота човековог, тако зна се, да је код нас: пријатно осећање у здравом напрезању и одмору, а непријатно кад се уморимо; пријатно осећање кад се здравом и добром храном хранимо и чист ваздух удишемо;

непријатно, кад смо гладни или загушЉив ваздух удишемо; пријатно осећање кад смо у опште здрави, непријатно кад какву невољу трпимо, иди кад смо болесни.

884

|

|

|

У ово неколико примера из свакодневног |

живота јасно се види каквог утицаја има н духовно и тедесно стање на пријатно и непријатно осећање, и обратно: колико утиче само осећање радости или бола на дух и на тело.

Но опет има и неких чудноватих изузетака од овога. На пример, хладноћа може бити непријатна, а опет да је здрава за наше тело, као што је купање у хладној води или удисања хладнога ваздуха. Али, кад се ови изузеци тачније расмотре, онДа св види, да се њима управо потврђује оно опште правило и томе му се даје још одређенији облик. Без сваке је сумње, да хладноћа може да умањи и да ослаби Радљивост неког врдо осетљивог органа, који се надази на, површини тела, или ин самог желудца; али, кад је хладноћа умерена, (тј. кад је онолика, да здрав уплив има), онда она упливише кроз капиларни опток те се рад у плућима, мишићима и нервима појача. А контраст од тога показује нам, да ми — у колико се тиче

| | |

непоредног задовољства — више изгубимо смањивањем Фукција коже и стомака, него што добијемо појачавањем радњи у плућима, срцу, мишићима, па чак и у нервима

Други један значајан изузетав, јесу 6б0лести без болова, а тако исто и оно, што по неки болесник и у највећој болести за неко време не осећа никаквих болова, Ван, шта више, по некад га обузима нека радост баш и у последњим часовима живота. Ово је она тачка, на коју су се свакад позивали као на неоспоран доказ да АуХ господари над тедом.

Она примедба о упливу хладноће још више вреде за овакве случајеве. Да се задовољством појачава живота, енергија , а да се болом и у опште непријатношћу обивост и свежина организма и свију дуознит и телесниг радњи ослабљава — то је правило које подједнако важи за сваки поједини орган нашега тела. Само што се тај уплив не примећује подједнако лако и јасно код свију органа, јер неки су од њих више, а неки мање осетљиви. Због тога и изгледа, као да се кваре и руше поједини органи без икаквога осећања, пи ако се у другима изазивају најжешћи болови и непријатности, чим се мало повреде или поремете. Миашићна слабост На пр., не проузрокује никаквог бола,

госем ако се морамо више напрезати него

што могу мишићи да врше у то време. Исто тако, може ин нервни систем са свим ослабити и не бити у стању да врше уредно све радње мишљења, па опет за то да ми не осетимо никакве непријатности, претпостављајући, да је потпуна мирноћа могућа, Међу тим, све што шкоди уредпом хранењу и сваривању храпе одмах изазивље непријатност. Још јачу непријатност проузрокује сваки.— ма и најмањи — поремећај органа за чишћење тела, као што су: црева, црна џигерица, плућа, бубрези и кожа. Има извесних облика, у којима се показује рушење и кварење срца, плућа, бубрега и других органа, а којима, се ни мадо не квари обичап ток рада у тим органима. Њихов се шводљив уплив састоји у томе, што такви облици болес-

А УРА СА и и ва Зло ја печа КАД ЗА АЕ