Učitelj

389

свим погрешно. Неки задаје деци поједине чланке из читанке, те их деца уче на памет а у школи пред учитељем, читају ' певајући и не застају како треба во појединих знакова интерпункције. Кад тако прочитају цео чланак, га прочитају од речи до речи, како је написано у књизи. Ово је у пуном смислу механизам, који тотално убија дечији организам. Код других пак учитеља, једно дете прочита један чланак, па после о том чланку прича више деце и ако ге нису читала. И ово је погрешно, јер се оваквим начином логичног читања, премашује главна цељ, која се по правилу мора овим читањем постићи.

Да би се деци олакшало логично читање, — нарочито у почетку, мора се најпре одређени чланак деци у главноме објаснити, да после, деца треба да читају дотични чланак на одломке. Том приликом, т. ј. кад деца читају, морају им се објаснити теже реченице и непознате речи. Кад једно дете прочита први одломак, учитељ треба његову садржину да раствори на питања, и да о истоме децу пропитује. Овако се пређу и остали одељци у дотичноме чланку, при чему се мора строго пазити, да се увек читани одељак доводи у свезу са прочитаним. Кад се тако на одељке прочита цео чланак, онда се исти чланак прочита бев прекидања, па после деца причају својим речима садржину прочитаног чланка. На послетку, кад се сврши читање, поведе се разговор са децом у дотичноме правцу, па се цео садржај дотичног чланка, сведе у згодну пословицу или изреку какву из св. писма.

Ако чланак, који ће деца да читају, описује какав стварни предмет, треба

они

га деци приликом објашњавања, дакле пре читања, очигледно показати, како се учитељ не би огрешио о начело очигледности. |

„Овако се поступа, у логичном читању са млађом децом, средњих разреда основне школе.

Што се тиче старије деце, у средњим разредима осн. школе, њима не

"треба одређени чланак за читање обја-

шњавати, нити — ако није са свим велики, делити на одељке; него им треба дати прилике, да сами себе опробају, колико су кадри проникнути у сами састав, који читају, те да се тако науче да доцнијим читањем могу сами себе даље образовати и разумно читати поједине чланке без прекидања. По себи се разуме, да и овим ученицима, треба, приликом читања објашњавати непознате речи и теже реченице. Но најглавније је, да се деци не задају у напред поједини чланци из читанке, јер то доноси више штете, него користи.

И јестетично ЧИТАЊЕ,

Овај се ступањ читања предаје у старијим разредима основне школе. Естетичном читању предходи механично и логично читање, а састоји се у томе, да учитељ без пренемагања, дакле, верно и природно престави деци оне

осећаје, који су престављени у доти-

чном чланку или песничком саставу, како би деца потпуно схватила и осетила оно, што се изражава у дотичном комаду. Чини ми се, да се у нашим основ, школама најслабије негује овај ступањ читања. Писац ових редака, имао је прилике уверити се, да деца Ррја