Učitelj

које уме да џева, које зна биљке, минерале и животиње, које је израдило у себи навику заједно и вежбати се, и шетати се, п посматрати и радити

Оцеви породћца, ја вас питам, ко од вас не би претпоставио за евога сина сличне резултате место оне збркане ромиле разнородних сумњивих знања, механички натрпаних у мозак дечији, коЈој апсолутно није у стању да појми ни смисла ни значаја и које, услед тога, врло често протествује против сличног насиља неизлечивом одвратношћу к учењу, 6 учитељу и ка сваком ауториО, Ресултате, које сам сад изнео, ви ћете лако приметити код 12- то - годишњих дечака. Отвлонити то зло и достићи боље ресултате могуће је само _ под условом: одрећи се од оне несварљиве умне хране, која се сада деци намеће и која се састоји из најапстрактније теорије језика (граматика), рачунања (теорија аритметике), теологије (катихизис) и т.д. писмених задатака, дугих часова у школи и домаћих лекција — да би управо почели са изучачавањем ствара исвључно конкретних. Треба, једном речју, преврнути цео постојећи поредак, устаонвљен рутином.

Истина, у последње је време чињено неколико покушаја да се ове идеје 0стваре. Фребелове баште и стварне поуке

то овде, то онде биле су уведене с успехом (у школи Мопсе и елзаској школи). Но дотле, док се ова побољшавања не рашире и не постану свеоштшта, ми нећемо приметити осетног њиховог утицаја на, младо покољење, на масу која се васпитава у јавним школама. Резимирајући све досле речено, ја долазим до ових резултата :") Врло рано занимање апстрактним предметима, 4уги часови домаћих радова ч у школи при недовољном стварном (конкретном) васпитању, изазивају раздражење ф морење (умор) мозга, одвратност од рада, једном речи изопачење свиг можданих функција, ч у исто време задржавају телесно развиће. Такве су оптужбе, које ја истављам и подижем противу наших педагошких метода, не говорећи већ овде о штетном њиховом утицају на умну радњу младићсвих и доднијих узраста, · 4). Предавање је у основном обучавању само очигледно, вежбање чула % целог тела, практичко обучавање језику, памћење звукова ш фонетичку вредност речи; доцније пак уотштавање и ла-

„гани прелаз к апстракцији, ч триља-

гођавање умне гране ка узрасту детета и ступњу његовог умног развића. Ето срестава, која ја предлажем људима, који обделавају тако коршени и тако благодарни посао педагогије.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ),

раван ————