Učitelj

1

Врњци, 3 Августа. Срећан и сложан рад браћо.

Михајло Миленковић, Милан Радојковић, учитељи.

Ваљево, 3 Августа. Живели носиоци народне просвете. Срећан рад. Панић Ћелијски, учитељ. Обреновац, 3 Августа. Браћо! Срећан скуп и почетак рада, желим вам слогу пи жељсни успех, Кивели, Поздрав.

Накић, Катарина, учитељи.

Трстенин, 9 Августа.

Поздрављамо слогу, енергију и напредак, које оличавају учитељи својим радом.

Сибин Ђорић свештеник, Светивлав Буше-

тић ђак, Катарина Бушетићева, Атанабије Поповић свештеник.

Ниш, 4 Августа. Браћо ! Задахнут духом просвете, желим, да и ваш рад скушштински на пољу просвете и васпитања изобиљује идејом

ошптом. Тодор Костић, учитељ ивањички.

ви ВК

Чеси се боре енергично за своју народност, и победа је па њиховој страни. „Што се год оће, то се може“ — ово је претерана изрека, али садржи у себи невероватно много истине. Чеси су појмили тежину и важност ове мудрости, и раде по њој. Кад би и нама послужили за пример! — Поред тога што се својски и живо боре за народност у Чешкој самој, они ту борбу тако исто својски, ал само по најлак, воде и у самом срцу Аустриском, у Бечу. Како чешки елеменат по најлак осваја у Бечу, види се из једне белешке коју доносе једне саксонске новине, као опомену свом народу. Године 1885-6 било је у стручним школама у Бечу 3106 ученика , од којих је бало 579 чешког пили словенског порекла. На десет индустријалских продужних школа било је поред 2882 ученнка немачких 253 словенске народности , већином Чеха На 85 индустр. предуготовних школа било је од 7457 ученака: 8819 Чеха, 187 Пољака, и 29 Оловенаца. У свим пак стручним продужним

школама Доње Аустрије било је 6700 нема _ чких шегрта, и преко 6.000 Чешких ! Саксонске новине примећују на крају белешке овако: Ако се продужи у истој размери прираштај чешких ученика у стручним школама у Бечу ни Доњој Аустрији, онда ће се тамо за кратко време намножити словенског елемента толико, да ће затрозити немачком елементу на пољу индустрије и рада. А радом се и индустријом данас осваја свет!... Шта велите на ово браћо, српски учитељи Знате ди ви, шта је у стању све да учини енергичан рад, заузимљивост, индустријарг А шта опет голо одушевљење, а при том немар, нерад, олако узимање свега, и остављање свега, случајуг И, ко живи у Старој Србији, Македонији, Босни, Ерцеговини 2. — Са свим овим треба да је српски учитељ и сваки наставник на чисто, па да највећу пажњу обрати при свом светом раду : да у ученицима одгаји заузимљивост, прегаоштво, вредноћу, истрајност у раду — и свест о Српству. Промислите о овоме п

запитајте се: слаже ли се ваш рад с овим правцем. — Бр