Učitelj

Са питањем о положају тела непосредно је везано и питање о школском намештају. Мени се чини да се значај намештаја доста увеличава. Много је важније поучити дете да седи како ваља: не скамија, него васпитање треба да поправи рђав положај. Не морите децу излишним дугим седењем, и она ће седети правилно. Ја лично остајем при том убеђењу, да неправилно седење, седећи на једном од природних седишта, јесте први узрок већине случајева бочних искривљења кичме, а горња ис-

кривљења долазе само као последица.

Не одричући ипак и значај намештаја у овом односу, ја се слажем с мишљењима и неких других аутора, да питање о школском намештају захтева, још озбиљне разраде и испитивања. Можда ћемо и ми још доживети то време, Бада ће се сав садашњи намештај Францусвих школа предати пламену. Са своје стране ја бих само желео, да свратим пажњу на другу страну питања: није ли врло тешко присиљавати децу да седе на дрвету! Бе изазива ли тако седење, нарочито код слабе деце, ма шта у врсти увијања и гњечења мишића и неизбежно за тим узбуђење

ближих органа. Да ли би седишта од

ивовог прућа или покретни јастуци захтевали много већих издатака !....

Сад ћу прећи на гимнастику. Овде |

је више но игде потребан надзор иску-= сног човека. Нема сумње да шетња игра врло важну улогу у разним Физич-

ким вежбањима; али она не изазивље |

на рад све групе мишића, и гимнастика је дужна да попуни ову празнину. Гимнастика на отвореном пољу у нашој (Француској) клими је немогућа. Ми се свако-дневно о томе увс-

о

равамо. Лети је или врло топло или киша и ветар, зими опет хладноћа смета нужној правилности и издржљивости вежбања. С тога, дакле, за гимнастичка, вежбања треба имати нарочиту салу. Тако звана слободна (вољна) кретања имају свој крајњи циљ, да олакшају акт дисања и да потпомогну правилнији распоређај крви у мишићима. Ето зашто је код њих битни захтев спорост, тј. никакво прекидање команде војних вежбања, да се не би услед тога ни у ком елучају појавила сипња, загушљивост, А овај је захтев лако извршљив. Не мању важност ја придајем и скакању. Врло је нужно извежбати око за мерење растојања ради опредељења напрезања, које мора учинити сваки мусвул за достигнуће одређене мете. Претпоставимо, да дете, које мирно седи у школи, узводи очи на таблу, где је нацртан неки цртеж за добијање појма о величини, или, занимајући се гимнастиком, оно очима мери снагу, која му је потребна да доскочи извесно растојање. Ту ће делателност мозга у оба случаја бити подједнака , само крајњи ресултат у првом случају јесте образовање идеје, суђења, а у другом предаја тог суђења вољним центрима за којим следује скраћење мишића.

Ја тврдим, да гимнастичка вежбања, не само подржавају и развијају Физичке силе, него не мање ојачавају и умне способности. Особито важну улогу играју у овом односу војна вежбања, која нису ништа друго, до део Физичког васпитања. Сви они општи покрети: строј ланца п брзи једновремени покрети , саопштавају уму извесну идеју поретка , развијају свест о опптности интереса — о општности узајамног рада.