Učitelj
КОРЕ РЕОА РТС ЛАЛА ЕН А ЗА ШЕОЛОКУ ОМЛАДИНУ
НАПИСАО
М. Р. доРнов
ПРЕВОДИ Дим, 0. Јовановић ПРОФЕСОР,
(СВРШЕТАК),
24. Већислав Ш-ги и Ш-ћи.
Пет година по смрти Премислава Отокара П-ог беше зло стање у Чешкој. На дневном реду беху заваде, паљевине, крађе убиства и крваве размирице. Краљевићу Бећиславу П-ом било је тек осам година и земљом управљаше Отон браниборшки тако нечовечно, да су земљорадници, занат. лије и трговци напустили своје занимање те због тога настадоше велика невоља и помор. Кад је се Већислав П-ги прихватио управе (1288 г.), поново насташе лдешши тренутци. Године 1296 умре Премислав, пољски краљ. Пољаци понудише круџпу Већиславу П-ом и он прими. Опет године 130: умре Андрија Ш-ћи, краљ угарске и маџарски сталежи позваше га на угарски престо. Већислав им захвали у корист свога сина Бећислава 111-ег, који је одмах после био крунисан у Београду краљевском угарском круном (1301). Већеслав је умро врло рано (1305) у 34 години.
Већислав ПШ-ћи, сип и наследник његов био је доброг срца и обдарен многим узвишеним особинама, но у Маџарској допаде му се разуздани живот који је настављао и у Чешкој, полажући више на ноћне забаве но на владаочеву дужност. Угарску је уступио Отону баварском, Пољску му
одузе Бладислав Локјетек, и кад Већи-.
слав пође против њега с војском, ненадно га уби у Одимуцу неки Конрад од Ботенштајна (4 Авг. 1806). Владао је над Чешком само годину дана. СО њим је изумро род Премислављевића мушке линије, која, је у Чешкој управљала 600 година.
25. Рудолф и Хенрих.
По престанку ПШремислављевића већина чешког племства изабра за краља Рудолфа сипа цара Алберта, кога опет други племићи не хтедоше признати за владаоца. Рудолф је хтео непокорну властелу да покори, па је отпочео опсађивати њихне тврђаве. Кад је 1807. Горажђевић опсађивао, умро је од капље. Тада Чешки сталежи дадоше круну Хенристу корушком мужу етарије сестре убијеног Већислава Ш-ћег. Хеприх није био ни најмање способан за владу. У то време тињао је раздор између племића и варошана. Краљ се понашао дволично н због тога ухватише га и у тавницу бацише. Кад су га пустили позвао је из околних земаља најамнике који су пљачкали и од људи новад насилнички потраживали. Тада цео народ отлоче мислити о бољем владаоцу. Најзад послаше Чеси посланство цару ЖХенриту УЛП-ом са молбом да им даде сина Јована за краља, а да се ожени са Јелисаветом, млађом сестром Већислава Ш-ег. Цар је саслушао молбу Чеха, одузео неспособном краљу круну и послао свога сина Јована, с војском у Праг, где се Хенрих корушки беше затворио. Пражани разбише секирама врата и пустише Јована Луксенбуршког у варош, а Хенрих утече (1310).
26. Јован Луквенбуршки.
Краљ Јован беше велики јунак, али не и мудар владалац. Најрадије походио је ритерске игре, а учествовао је у свима