Učitelj

492

оно чиме се васпитава. Лажне теорије „стварају људе са лажним принципима; накарадне књиге, стварају накарадне људе. ..... Ето то су разлози који су ме побудиди да критички поглед бацим на „Малог рачунцшју“ и да изрекнем свој суд о њему.

ж ж ж

"Т. писац у своме предговору вели „Ма-

лим рачунпијама“: „На крају књижице наћи ћете задатака који изгледају врло тешки. Кад станете израчунавати те задатке, а ви добро промислите, па ћете сваки задатак моћи израчунати. Ја сам уверен, да добром ђаку, који хоће да мисди, неће бити тежак ни један задатак“ — После овог цитата нама остаје ово: да изнесемо да ли су у „Малом рачунџији“ све такви задаци, које може разрешити добар ђак, „који хоће да мисли.“ Прећи ћемо одмах на саме задатке, и то ће бити

први део ове критике. У другом делу кри-_

тике говорићемо о методу, који влада у „Малом рачунџији“, а затим ћемо изрећи суд о свему томе.

1. Задади.

У „Малом рачунцији“ има доста задатака, али су најважнији Сложени задаци за четврти разред, у које долазе и тако названи: „мешовити.“ Оамих мешовитих задатака има 62. Они су за нас најважнији; јер ако су опи такви, да их може добар ђак разрешавати, онда је у многоме оправдано мишљење г. писца: да неће бити ни

_ једног задатка који не би могао добар ђак израдити само кад хоће да мисли. Ево тих задатака ;

„62. Педесети део мојих нсваца мањи је 196 дуката од свих мојих новаца. Колико ја имам новада 2“

(Напред ми ваља поменути како нигде у целој књизи нема ни једног оваквог задатка који би био на ситно разрешен)

Ја не знам да ли би добар ђак, који хоће да мисли, могао решити овај задатак ; али ево ја се, као учитељ, исповедам, да га никако нисам могао решити таквим начи-

ном, који би био подесан за децу. Дуго сам мислио, и све узалуд, Напослетку сам

"морао да прибегнем алгебри, и да не беше

ове, овај задатак остаде за мене не решен. Па и после алгебарског решења ја не бејах у стању да пронађем неки практичан пут којим би се овај задатак могао разрешити.

Ево целе алгебарске процедуре: 1.) Нека је сума мојих новаца Х 2.) Педесети део мојих новаца предста--

виће се овако: али, како је то за 196

50: дук. ц. мање од свих новаца, (у), то је: % = оне 4) 5) 196.

На левој страни имамо педесетину од целе суме, а на другој — десној — страни имамо целу суму, али мање 196 дук. ц. Ако хоћемо да налевој страни буде цела сума (%), опда морамо целу десну страну по-

множити са 50, јер кад се од - направи %, онда смо = педесет пута увећали. Изилази :

4) у ="-0 (у == 196), + дво:

5.) Х == 50 % — 9.800, а ово:

6.) 4 — 40 Х = — 9.800, а ово:

7.) >> 49 Х == + 9800, а ово:

85) % о и на послетку :

- “49 :

9) Х = 200.

Дакле, сума мојих новаца износи 200. Педесети је део од 200 = 4; а 4 је за 196 мање од 200. „од деле суме мојих новада. “

Мени се чини, или, још боље, ја сам уверен, да. ово не може израчунати ни један ђак из ТУ разреда српске основне школе, па нека буде „добар“ колико се год хоће и нека „мисли“ колико се год жели.

Исто то вреди и за задатак:

„61. Отац је имао 46 година, а његов син 11 година. Колико година треба да прође, па да син има половину очевих година.“

Мени је не познат начин, којим би се могао овај задатак решити у основној школи. Овде је само нагађање могуће, али на-