Učitelj

ништа не помиње о томе, како се од метеорског гвожђа могу и ствари ковати, а писац критике и то примећује. Питање је сад: за што то критичар чини 7.. Ако не за то, да му је критика што „савеснија“ и „објективнија,“ онда и ја не знам ва што !

Осим тога критичар вели, да није истина

да се може метеорско гвожђе извадити (ја.

сам казао добити) из: метеорског камења. Да то није истина, онда се не би знало којих и колико има елемената у метеорима. Доказано је, да у неким метеорима има, поред гвожђа, никда и Фосфора, јоши: Со, Ст, Мо, Сп и Ми.5.) А од куд би се ово знало, кад се сви ови саставни делови метеора, ца. и гвожђе, не би могли добити #!

О „једном проклеству на твожђу“ критичар има право, но, „та се мана чешће мнотима омакне,“ вели он.

После тога, критичар ми даље замера, што сам рекао, да за предавање о гвожђу ваља спремити сем осталог и џарче метеорског гвожђа, и ако то нико неће моћи да нађе. Бар да је казато „ако се може.“ Шта ћете му ви, кад он хоће „свестрано“ да критикује! Јест, ја сам казао, да би предавање било појмљивије и схватљивије, потребно је и парче метеорског гвожђа. Сад, ко га буде могао добавити, он ћега за предавање и спремити; ко га не буде могао добавити, он га неће ни спремити, па и ако ја нисам казао „ако се може,“ но нисам казао ни „мора се“! Наставник у Београду и можда још који у унутрашњости, где имадне у минералошкој збирци за средње школе и метеорског гвожђа, моћи ће га спремити, остали не. Дакле не стоји критичарево тврђење, да парче мете_ орског гвожђа „нико неће моћи да нађе и спреми.“

Примедба о белутку основана је. Даље критичар примећује: „На једном се месту вели:“ „казали смо, да гвожђа има свуда у земљи,“ а нигде није лепо објашњено, да га дошста шма у земљи из које биље

8) Минералогија и Геољогија Др. Панчића, страна 261,

ти гвожђа 2..

"биљу гвожђа 2..

4

расте, те да би се после могло лако разумети од куда гвожђе џ биљу“ Место одговора на, ово, ја ћу цитирати места из свога предавања, која се на, то односе, Ево их:- Од куд нама ово гвожђе 2 Од вд ономе у дућанур — Од куд опомеу друтој вароши и државиг — Од куд ономе што га израђујер — Он га вади из земље... Казали смо да гвожђа има свуд у земљи. Да ли се биље (шта је то биље 2..) храни 7. Одакле биље прима храну2г.. — Па да ли У тој храни, коју биље из земље прима, има — Прима ли онда биље са храном и гвожђа 2.. — Има ли, дакле, и у — И у биљу има Т60жђа ....“ •) Ето, читаоци, где сам и како сам ја објаснио, да у земљин у биљу има гвожђа, па и'опет мој критичар вели: да то нигде није лепо објашњено! Баш се он зарекао, да у својој критици буде савестан и објективан!

Помоћу магнетске игле може се и ученидима П,а још лакше Ш. и ТУ. разреда објаснити путовање сувим. А море ја нисам нигде поменуо, које критичар, ваљда, из претеране РО 08 за објективношћу помиње !

„ · • · Сем тога, кад се већ каже, да је то некаква игља, ваља је звати магнетском иглом, а не компасом и бусолом“ (па шта. је онда магнетска игла, но компас и бусола Р..) вели критичар. А ја сам казао: „... од гвожђа може да се направи једна игла, која је увек окренута једним крајем на севера другим на југ. Оваква игла, може само од гвожђа да се направи и зове се магнетска игла. Од ове игле прави се компас или бусола...“ 5) Из овога читаоци виде, како критичар тражи од мене, да магнетеку иглу, надовем магнетском иглом, А ја сам је тако и назвао. Но тако исто читаоци виде, како тој критичаревој примедби овде нема места. -

Критичар даље вели: „. и пре је требало рећи коју реч о громобрану.“ А ја сам

«а „Учитељ“ бр. 207. год. у, стр, #43 и 415.

5) «Учитељ» бр, 27. год. У. страна 415.