Učitelj

485

2. У

~ Ве гЕе

Л О

од » рЕНА

прРЕВЕО Петар Марковић

(ПРОДЖАЕЊЕ).

4) Тако, дакле, у мишићним опажањима („осећањима“) и у осећајима (приметама) специјалних чула постоје сви ови раздични степени примета које можемо разликовати

и огроман број веза између њих у нашем

памћењу о стварима и појавама. Али и још нешто више. Покрети се могу асоцирати ес осећајима сваког појединог чула; а исто тако могу постојати асодијације између сваког појединог чула и свију оста лих; између осећаја пипања с осећајима мириса, укуса, слуха и вида ; осећаји укуса

с осећајима мириса, слуха и вида; осећаји

мириса с осећајима слуха и вида, и пре свега осећаји вида с осећајима, слуха. Оно, што ми зовемо знање о неком предмету, није ништа више но скуп свију осећаја, од њега у једну сложену представу. Представа о неком новцу састављена је из видљивих појава, звука и пипањем добијених осећаја од њега.

5) Све ове простије комбинације опет се после састављају у сложеније, у више. дначајна и свестрана тековина наша, коју ми називамо језик (говор) основана је на, гру“ писању покрета за артикулацију. Артикуловани гласови спајају се у речи, а од речи састављају се реченице, и при томе „увек постоји извесан процес адхезије између сваког елемента речи и неког предмета, који ми видом или ма којим чулом примећујемо. Артикулација гласа при изговору речи „сунце“, глас, који се помоћу те артикулације уву саопштио, сам предмет > све то заједно споји се у једну вишу групу иди у један сложен продукат разума. Тако се свезују речи са стварима, низови речи с низовима, појава. При учењу неког страног језака ми свезујемо речи као гласове с другим речима као гласовима, видљиве симбоде с видљивим симболима, низове речи у обадва облика с дру-

гим низовима речи. А пошто нам је лако израчунати број речи, које састављају један језик, онда ту већ имамо једно средство , помоћу кога можемо израчунати и бројно представити обим наших тековина и према томе (према броју речи) после одредити број засебних или независних производа у мозгу, пошто већ знамо, да за сваку нашу представу, сваку поједину духовну творевину, мора бити у мозгу И засебно и незасебно груписање нерваних ћедија и кончића или друвче: свака наша представа, свака разликована примета има своје нарочите носиоце, своје нарочите ћелије и нервна влакна, која кад се надраже изазивају ту представу или примету.

Свака специјална тековина знања јесте састављање из напред скицираних слементарни груписања. Нека наука, нпр, Аритметика, јесте огроман агрегат новог груписања (састављања) од примета („осећаја“) и представа; а елементи, и3 којих се та наука саставља, то су паше представе добијепе од бројених предмета, десет цифара, и састављење ових у децимални систем. И при овоме спајању првих елемента у све сложеније творевине врши се један врло важан процес економије. Таблица множења, која је састављена, из 143 става или изреке о еквивалентичости бројева јесте једно средство или оружје огромне важности за рачунање. Једна још већа гомила независних тековива мора следовати овим отеловљеним бројним групама у таблици мложења ; још се морају научити млога правила и на лримерима објаснити. А да би се могло рачунати с обичним и десетним разломцима морају се образовати јоши нове и сложеније везе од бројних представа. Сад, према томе, представимо себи мложину различних нерваних радњи или узбуђења у једном аритметичком акту,