Učitelj

216

И ако је тешко изучавати умне особине човекове, ипак је мо– гуће предузети неколика испитивања у овом погледу.

Зна се, дасе суђење као душевна радња развија с годинама. Но да ли ово развиће некад престане% Да ли долази после тога. застој, или расуђивање почиње још и да слаби2 У које доба живота ово бива % Што, колико млого питања у један пут!

Да би на ова питања одговорили, мораћемо најпре да разликујемо две ствари у нашим умним способностима, и то: 1. умне особине, које наслеђујемо, и 2. умне особине, које добијамо васпитавањем. Ове су две ствари са свим различне ; али, ако се сједине и потенцирају у једном лицу, оне ће произвести чудеса, а разједи– њене имају тек посредни значај. Данас дечак из школе изнесе више знања од Архимеда, али питање је, да лиће онтим својим стеченим знањем унапредити саму науку % На против, у свету има млого генија, али они нису у стању да се појаве само зато, што немају научног образовања.

Зато је нужно умети посебице оцењивати како организацију човека, тако и његово научно развиће. Ово нам показује, да има, способности, које се појављују тек у позније доба, а има их које се јављају у раније, што зависи од количине придобијених појмова, а опет, добијање појмова зависи од разних телесних способности. УКивописац и музикант преће достићи највишу тачку развића него философ. Рафаило и Мозарт израдили су најбоље своје производе у младићском добу; међу тим Молијер је написао најглавније своје списе тек у зрелом добу. |

|

По што је наука један од главних елемената умнога развића, то је јасно, даће и наше умне способности бити јаче или слабије развијене, у колико смо више или мање времена употребили на у те– ње. Зато је нужно, да се одреди количина знања, коју је извесна. личност придобила за, време учења.

Ово неће бити тешко учинити, и то се обично и чини не само кад се хоће да оцени степен знања читавог друштва, него и појединца. 4

Метод питања или испитивања, који се употребљава при при– мању ученика у више школе, у самој ствари није ништа друго него покушај, да се бројевима изрази количина добијенога знања. Ученику, који испит полаже, стављају се питања која се односе на.

ја о