Učitelj

305

учитељи, чујте ревизори шта овај ревизор вели за српску историју : » Многи су ми се учитељи жалили, да је сувише много материјала, из ове науке узето у програме, тако, да за годину дана није мосуће, како треба, сав тај материјал савладати. Пеома је важно пазити, да се деца не претоваре великим наставним материјалом, према њиховим слабачким силама, јер кад деца осете да је за. њих нешто несавладљиво, онда постају немарна и изгубе вољу за све. За то сам мишљења да се материјал из ове науке упрости м да се удесе добри учебници за децу итд.<... О жалости, о иронијо ! Овде се осетио снажним г. ревизор да и сам каже своје мишљење, па ево шта вели, да се материјал из српске историје упрости. Ово му је једино мишљење, види се крпарење, од нешта узео нешто, а од тога нешта изишло ништа. Даље вели: сад од неколико година овамо у гимназијама, у нижим разредима и има врло добрих и одличних ђака, али у вишим разредима редак је одличан ђак и он вели да је корен те мане у осн. школи. По нашем мишљењу баш значи да су дошли са добрим основом из основне школе, а што у вишим разредима не напредују, крива је средња а не осн. школа Високоученост г. ревизора видела би се и да није употребио у извешћу за основ школе реченицу: „Њен је задатак и да навикава ученика на Тађот штртов« а и без помена Џафера Алмансура. Говорећи о читању вели да читање по слушању морао би ре-

је обратно, кад су ђаци у средњој школи врло добри и одлични

визор оценити најбољом оценом, али он је узео читанку пред-а-се и увидео да је то извештачено читање, од њега се чују врло погрешни нагласци, као: јагњади, пилади, итд. Кад га један учитељ упита, да ли је тако правилно, он одговори: „Правилно је онако, нако се где зовори“. На многа питања, која су му наставници чинили или је одговарао шта му драго или пије ништа; највише се у раду уплетао у рачунању, али и тиме је био смешан.

Кад хоће да зада какав задатак, то све ућути, он зажмури на једно око, искриви главу на леву страну и оловком (плајвазом! дупка нокте леве руке и док смисли задатак пролазило је по о 3 па и 4 минута. Највише је задатака о вину задавао, као штом извештај сведочи. Ево неколико његових задатака у 11. раз. 5а 20 лебова да се 5 гроша, колико се лебова може добити за 1 грош% После испита примети му један учитељ да је то неприродан задатак. а ревизор му одговори: ако ово није природно, ви не знате шта је природно ; а кад га наставник упита: па где се може добити А леба за грош, он одговара: па леба се може добити и џабе! Завидимо г. ревизору што је пашао оваку јевтиноћу, теза 1 грош купује 4 леба, мора бити да је оп из Солуна, јер, вели

«УЧИТЕЉ» о: