Učitelj

309

је данас, понајвише интелигенција наша крива. Али да ли је кривица њена баш толика, да ли је она и могла друкчије да ради: „Наши су научари на свима пољима, говорили само о деловима, а никад се нису на целину освртали,“ вели писац. Дакле баш нико није никад говорио о народном животу у целини, већ је то први предузео г. Миловановић 2 Опомињемо читаоце само на радове Светозара Марковића, који је говорио и како треба општина да је уређена, и какве нам школе требају, и ма којим основима народна привреда треба да се води, и како треба Финансије државне да су уређене, те да буду од користи радничком народу, и какав суд треба, да је, па да се у њему правла изриче ит.д. У осталом признајемо да је код нас мало било људи, који су поједине огранке народног живота проучавали у њиховој органској свези и узајмици, што је, разуме се, морало за собом повући штетне последице. Ништа пије грђе но као стручњак, који се бави само једним извесним послом, не водити никаква рачуна о свима другим пословима људским, не имати никаквих општих утемељених погледа на живот у целини. Ништа лакше но да људи с таквим једностраним образовањем западају из једне погрешке у другу, пошто они, не имајући јасна појма о зависности своје струке од свију осталих облика народног живота, (а та зависност неминовна је последица узајамног деловањај, прецењују важност свог посла и мисле да могу учинити и оно, што је у ствари немогуће. Тако н. пр. бивало је — мора се признати — педагога, који су искрено веровали, не водећи рачуна о осталом животу, да се само добро уређеним школама може усрећити свет! Писац у овој књизи побија та мишљења, говори о васпитању и просвети као човек, који води рачуна о целокупном нашем народном животу. О тога ће за наше учитеље бити корисно, да ову књигу прочитају и проуче У њој истина нема никаквих »„практичних« и системисаних упутстава за предавање овог или оног предмета, спис је овај више — тако да речемо — Филозофија васпитања, али то баш и треба нашим учитељима, који у нашој педагошкој књижевности могу да нађу ваздан специјалних списа о техници школске наставе, али врло мало таквих списа, у којима би се излагали критички погледи о васпитању у целини. 3 Доиста, врло је мало код нас било људи, који су критички посматрали и проучавали живот народни у целини. уУ горњим слојевима, у т. зв. интелигенцији, нема никакве научне дисциплине, нема јасно и одсечно постављених начела, око којих би се умна класа могла сусредити,“ И због тога, као што писец вели, „наша умна, класа није жовела и управљала се по начелима народног нашег ума и осећања, но се владала или по диктатима туђинске Фантазије, или