Učitelj

346

Исто је то тако иса радом, човек има нагон за самоодржањем, кад он може тај нагон само радом да задовољи, јер му нико не да леба док га не заслужи, он се онда реши да ради, те да би задовољио нагон за самоодржањем. Ко може да ради а неће, треба да гладује ; и ко може сам собом да господари а неће, треба да буде слуга.

Једна је од највећих погрешака у васпитавању, кад. васпитач дозволи васпитнику, који не може или неће сам собом да господари, даон заповеда другој деци или слугама. Од таквих васпитача неће бити ништа. На ово се мора добро да мотри, јер нагон за господарењем сувише се рано јавља у васпитнику и невероватно брзо расте.

Где самосталност васпитникова дотле доспе, да он може циљ своје тежње са својим сопственим разбором да одреди, ту се онда утицај васпитачев мора да ограничи само на давање савета. Васпитач треба да је овде врло обазрив и вешт, те да уочи овај прелаз. Пре но. што се почне са саветима васпитник да упућује, прет-

ходе налози и заповести, Али с њима треба бити смотрен. Између домаћих и школских, педагошких, налога и заповести мора се учинити разлика. У кући се обично чује где мајка или отац налажу или заповедају у тону од прилике овом: «донеси ми чашу воде»: «Види колико.

је сати.» ! «Припази да дете не падне ит д. и 1. 1 Налози и заповести служе на то. да децу отргну од беспосличења, да их учине вичним за неки известан рад и : у опште, да даду њиховим пословима известан правац,

Иснреност и истинитост. У васпитникову самосталност спада искреност и истинитост. До год васпитник има осећање зависности, он се плаши и за то има наклоност за подлост. Васпитач га за то треба од ропског страда. ослободи и охраби, како би му васпитник мого слободно у очи да погледа, и да му се покаже онакав какав је | — да је искрен. А то ће васпитач постићи само онда,