Učitelj

365

требу враћа се натраг, кроз друге исте такве цевчице — вене, у. срце, и то десну половину. Грчењем срце отправи ову крв у плућа, где дође у додир са кисеоником удисаног ваздуха, оксидише сви тако постане добра за храњење. Из плућа. крв се понова враћа у срце — леву половину, од куда после артеријама иде у цело тело На тај начин кружи крв непрестано по нашем телу.

Јасно је сада, да што је више удисаног ваздуха, више ће бити и добре крви, онда ће више хране добијати наш организам, а кад се добро храни онда ће и бити здрав и снажан.

— Па на који ћемо начин добити већу количину ваздуха у плућаз — Ни чим другим, до, убрзаним и дубљим удисавањем. —

_Али, како ћемо да убрзамо дисање; —

Убрзати удисаје, онако тек хотимице, непосредно, готово је немогуће. Јер, ако ли и учинимо и неколико јачих удисаја једно за другим, рецимо у времену од 5 минути, ток ће се крви доиста и убрзати у томе моменту — али, питање је, какве ћемо удисаје правити у времену за 5 минути после овога времена: По томе дакле излази, — да се дисање може убрзати и појачати само посредним путем — покретањем. Обратимо се за часак посматрањима која су чињена у овоме правцу, па ћемо наћи потврде овоме што рекосмо.

Енглески научар Др. Омит чинио је проматрања и дошао је до ових резултата: Да, ако човек лежећи удише 1 део ваздуха, он ће кад седи удисати 1:18

кад стоји удисати !'38

„ пева > 1256. кад пређе ! миљу за сат 19 » » # » у => 16 » » 8 » » 5 кад иде и носи терет од 14 Кер. 90 » » – > > » 208 а 3:84 Про » » > 48.» 4715 | кад пређе 4 миља на сат 5 » » 6 >» » « 1 „ јаше и трчи РОА 5 „ плива 4:83

Из ове таблице види се, да све што је човек у мирнијем стању — мању количину ваздуха и удише, и на против што је је живљи рад мишићни, већа се количина ваздуха и удише. Ово ћемо лако разумети ако само помислимо на процесе који се де–

шавају за мишићних покрета.