Učitelj

371

водити, била би поред овог практичког и простог правила потпуно излишна.

Нриродно је, да би ова правила у толико кориснија била, у жолико би виши одношај узајамности био у опште развијенији већим образовањем друштвених .стадежа. А у колико је појединац више успособљен знањем и образовањем, да појми друштвену цељ и његов лични одиошај према ближњем свом, у толико би своје владање према томе морао да удеси.

Зато је опште признато и историјом довољно доказан Факт, да, се морални појам у опште, као и у појединостима, у оној мери даље развија и јаче образује, у којој су образовање, знање, и познавање нужних закона за напредовање општег блага, појмљени, и да је увек са већим јавним поретком ишло упоредо п ублаж ење казненог закона.

Пра-човек у ошште није познавао никакав морал, већ је следовао слепо нагонима, страсти глади, свирепости итд. — све као им остаде животиње.

Његова ( морална својства развијала су сеу унутрашњости упоредо с другима, по неким извесним основним начелима о узајамности, што постоје код уређених друштава, и по познавању закона, који су за биће неких таквих заједница нужни. Урођена савест, или морални закон, који многи за истинито и пресудно, у делима људским држе, — није ништа друго до велико сујеверије, или, као што је се изразио Филозоф Шопенхауер, „дечији школски морал“, Савест се развија тек с напредним познавањем дужности, које појединац. од чести према уображеној надмоћности (као Ботова, Хероја, итд.) од чести према његовим ближњима, од чести према друштву, а од чести према држави, итд. — испуњава, или мисли да испуни. |

Нова је вера сасвим зависна од свакидањег ступња општег образовања или познавања на коме се народ или појединац налази, и према томе разликује се по околностима места и времена. Мојеј, највећи учитељ, и вођа јудејског народа, не осећаше никакву гтрижу савести, кад је три хиљаде својих људи Богу на жртву предао. Он се само бојао да то не буде мало, док би се у данашње време такав поступак сматрао као грдоб и бруталан поступак. И многоуважени Давид, љубимац свију богослова, не осећаше грижу савести кад је освоио варош Раву: ;А народ, који бејаше у њему, изведе и метну под пиле и под бране гвоздене, и под секире гвоздене, и сагна га у пећи где се опеци пеку. И тако учини свима градовима синова Амонових«<. |П књ. Сам. 13. гл. 31. ст.

93%