Učitelj

Финикинани, Картагенци. Персијанци итд. ма да су се у старо доба међу образоване бројали, допустили су савести, да се не уздржи, те су своју рођену децу спаљивали, или живе људо закопавали. А инквизитори средњег века и њихови помагачи ранијег

"џи каснијег добл, сматрали су да су своју дужност чинили, кад су у течају једанаест векова, од прилике, девет милиона људи, као. вештице и врачаре спалили, а још много других невиних ужасним мукама мучили. Кад су римски цареви прве хришћанске општине с крвавим прогонством ништили, они су држали да чине добро, и да то годи савести, кло што су доцније сами хришћани, — пошто је њихова наука победила, — свима гонитељима и противницима мишљења то исто вратили. Па и ратови новијега, доба. воде се готово из најситнијих узрока, а проузрокују небројено смрти и беде многих хиљада, а савест за то никога не мучи, само. кад се има да добије част, слава и углед Међутим ово ће ве у доцнијим и срећнијим вековима, вероватно, као највећи морални грех сматрати. Према томе, савест није ништа стално, урођено, него нешто променљиво; она постаје услед спољнег људског сазнања, али, тим самим сазнањем, она све даље корача.

Ово напредно сазнање признали су тодико њих безазлених, који су ослобођени као невини за дела, која су раније као тешки. греси важила; а с друге стране, толико их је који су били за злочин/и грех жигосани, и то за дела, која се раније не сматраху за грешна. Зато и појам о добру и злу познат је као највећа и најчудноватија различност.

_ Шта више, он показује потпуну противност у различним прав-

цима и код различних народа, што би сасвим немогуће било. кад. би урођена савест свагда наређивала човеку, да се држи унутарњих прописа. Савест је такође сасвим независна од вере у Бога, и од редигиозних појмова у опште; она се не мења, него се управља по. ступњу образовања сваког појединог. Тога ради, свако страховање, да би се савест с неком одређеном верском Формом могла изгубити, сасвим је неосновано. На против, она се мора све више опт-

«трити и формирати, јер општа се савест људска у толико више напредним образовањем диже, у колико је независнија у својим мислим» и у бићу од свију чисто спољних правила верских.

И ако су људи у садашњости, својом приврженошћу за одређена правила вере, далеко заостали иза оних ранијих времена, — у опште су млого мање наклоњени злочинима, него пређе, и имају појам о општој користи, трпељивости, саучешћу и поштовању према законима, — у чему их је наука, образовање и бла~