Učitelj

399

%

Већ је њих осморо долазило, да им покажем змију. Сви се грозе од ње, и моле ме, да се причувам. Чак и мој зет Васа, човек врло разборит, молио ме је, да јој не ватам језик прстом, кад је њим палацала — „тај отровни жалац“. Највише су се сви чудили, кад сам им казао, да дотле никад нисам узео у руку живу змију. Једна ми баба рече: „Синко, ти ниси сам“. Друга додаде: »Опчинио је — одузео јој отров“. Бабе ме држе за „чародјеја“, и нисам могао ни чим да их убедим, да ту нема никаквих мађија, но да је то све природно: да водене змије нису отровне.

"И нема смисла разуверавати старе, но треба од млада покољења отпочети са негом природних истина. Е па зато и јесте школа. А учитељи опет треба увек да имају на уму, да су они учитељи будућих грађана, а не учитељи дечији, п да треба да спремају за, живот, а. не за испит. Кад се то буде имало увек на уму, онда. ће многи учитељев рад и многи поступак испадати друкче, но што се то обично чини.

На завршетку имам сад да додам још и ово:

Змија је после заиста дошла у шпиритус. И тај је акт извршен пред децом, у школи, на завршетку часова.

Овај догађај је оставио свој део утицаја и рани Тако се за ово заинтересовао цео млађи свет, и запиткивао ме у прилици, како стоји ствар са змијама. Ја сам им наравно радо 0о6јашњавао. — У нас има сељака, који смеју да ватају змије. Они су ретки, и свет их држи за неку врсту «чародјеја“, диви им се, и боји их се. Кад је се такав један доцније једном продуцирао, млађи га је свет исмејао, и тражио је мене, да му покажем ја, да то није ништа, но ме на жалост није нашао. — И ако ово све изгледа без икаква већа значаја, ја видим у целом овом догађају веома много користи, Кад у света, огрезла у празноверју и непознавању природе, потресеш веру само у једну празноверицу, тим ви заљуљао веру и у свих осталих, отворио си врата продирању истине. И овакав ће увек бити много и много пријемчивији за истину, но онај око чије је душе она ледена скрама, мистерије и глупости још цела целцата, нигде неначета. Кад би сваки учитељ сваке године учинио, да по један једини зрачак светлости од праве истине продре у тамнину умова своје околине — шта би се чуда светлости накупило за неколико година! Нема ничега великога на свету, што неби било склопљено из малих делића. Нити