Učitelj

341

вештина, али не зна вештину васпитавања. Други има "знање о васпитавању и такође одушевљење, које га гони ка васпитавању и ипак он није вештак. Шта томе не„достаје 7 Јер није практичан, не уме да рукује са дрветом и алатом кад му се да. А не уме за то, јер није то учио. Таквих васпитача на овом свету има доста. Они нису код ниједног мајстора учили, па за то и не умеју увек тако згодно дрветом и алатом да владају. Мајстор то уме, јер је био дуго шегрт и калфа и много се вежбао. |

Ти видиш, како је ова четврта тачка важна. Ко хоће „да буде васпитач, не мора само да знапи да се одушевљава, већ мора практично васпитавање да учи п дуго да "се вежба. Он се мора да учи, како од својих сопетвених погрешака и промашаја, тако иод туђих погрешака, као и из успешног рада. Промисли о овим четирма тачкама, и ти ћеш се са мном сложити, да је васпитавање људско највиша но и најтежа вештина. Та зар има нешто величанственије, но од тако племените материје, као што је човек, начинити нешто најузвишеније, т. ј., ство„рити потпуно паметног, искреног, поштеног, вредног и доброг човека; А шта може бити теже. но из најупорније материје, која је често већ у неколико и покварена, "створити најузвишеније, најплеменитије вештачко дело, које до сад познајемо 7 (

Ја држим, помисао, да се може постати тако знаменитим вештаком, треба сваког да одушевљава који има "посла са васпитавањем. Он мора да ради, па зар онда није боље радити као вештак, него као надничар:

0 самољубљу васпитниковом. Сад ћу ти да пишем о једном предмету, који многи васпитачи баш ни мало не "уважавају. То је. самољубље васпитниково. Оно расте из нагона за самоодржањем. Ако не буде овај нагон вођен а обуздан, онда ће он прећи у себичност, сгоизам. Овај „мак егоистичан нагон заступљен је највише у самољубљу.