Učitelj

451

их не треба ни доказивати, а по неки пут и сви напори око поправљања безуспешни су, узалудни су, јер навике рђаве стечене у првој школи утврдиле су се и постале: природом учениковом. Равуме се, ко не учини добар успех у првој школи, он ће слабо или никако успетим у другој, а који изађе слаби из друге школе, тај долази неразборит у трећу. светску школу, па остаје неспособан за живот друштвени. Ако игде, васпитање у првој школи, школи материној, оскудева, то је заиста оскудева код нас Срба. Жалосна слика овога васпитања показаће нам, да Српеки народ у томе јако греши, јер не уме или неће да васпитава свој подмладак онако како ваља. Резултат ове неумешности и нехатости очито се огледа у томе: Што се народ наш сразмерно мање множи а више умире, и што добија погрешне основе васпитања, те тим постаје некористан члан нашега друштва.

Па на кога да бацимо кривицу за све те огромне погрешке :... |

Ко познаје у опште економно стање нашега народа аи друге прилике у којима се он налази, знађће и то: како су наши људи принуђени, да трче за својим пословима и да се брину за свакодневне намирнице својих потреба, те су у кући готово гости. Зора их у кући не затиче, а мрак их не хвата, те зато имају врло слабога удела у васпитавању и образовању своје деце Домаћин наш дакле, нема времена да пази на децу своју и на васпитавање њихово; те овај тешки терет пада скоро и искључиво само на матер и остале старије чланове породице.

На први поглед, преварићемо сеи рећи: «Заиста је тако, мати је крива“. Но да ли је тако у ствариг...

Сељанка наша, па и варошанка, оптерећене су свакодневним домаћим пословима, који падају на њих као на домаћице, на жене, те им не дају да се достојно и како треба позабаве са децом својом, као што то исама природа од њих иште. Више пута и добију прилике, и добију времена. да га употребе на племените поуке и забаве, али оне не знају и не умеју у томе да уживају. Слабе су да изврше ту природну дужност своју! Слабе су, да, али не због тога: што ву лење или немарне, већ што не знају, што нису имале прилика да од својих старијих а нарочито од својих матера, пауче како се деца природним путем васпитавају и образују. Оне су у томе примитивне, те чине само оно: што су од својих матера виделе, а тешко се труде да што ново докуче, да што више времена употребе на ту свету дужност своју.

Изнесох дакле, узрок један, због чега данас на многим местима и улицама виђамо гомиле неваспитане и разуздане деце. Уко-