Učitelj

584

мора почети, јер тај рад треба, у своје време и завршити; а за то је сада у првоме реду школа за то позвана. Како све то треба да буде у појединим моментима наставе то је ствар примењене педагогике, којој и сувише средстава стоји на расположају, а да би јој још и то требало, да се лати руч. рада.» У сувременој педагогији не зна се за тај «најнепријатнији» начин учења — чисто мислено учење ;» а озбиљно тврдити да та неприродност постоји у данашњој школи — то значи дискредитовати њен углед, доказујући: «како (чујте!) ручни рад изоштрава детињи ум (64. писмо У[);» па како ве при том раду : «послује с планом, с прорачуном, са размишљањем, смишљено» (св. 64, п. МГ); као да се у данашњој школи пало на теме, па се ради: без плана, несмишљено, без прорачуна, итд. Е, али људи хоће да докажу што су «смислили,» па ма то било и на рачун здраве памети.

У:

У некој Волтеровој причи запитаће нски Марки свог пријитеља : шта би требало да учи његов син;

— Да буде љубазан, одговори му пријатељ; јер ако буде знао да се допадне, онда ће знати све.» И тако се реше да му син изучи играње. ') -

Нема сумње да је ово Волтерова шала и да су оваки оцеви изузетци; али се не може порећи и то: да сви случајеви нису и данас сувише ретки, ако не баш у овом, а оно биће у ком другом облику. Било је, данас је има, а можда ће бити док је света, оне тенденције луксуза у свим друштвеним слојевима : где се често претпоставља некорисно корисноме, Формалност самој суштини ствари. Има примера, где ти робови конвенцио налних захтева иду тако далеко, да не само своје животне потребе сведу на «Физиолошки минимум» но и од овог окрње; само кад је стало до тога: па и на тај

|

|) Сотрауго, Шзбогје сл едие дез досшчпез де Гедисаноп еје. Тоте Нера 154.