Učitelj

583

се са њиховим зглавковима), длан, песницу, корен руке. па онда зглобове лакта и рамсна, Овди могу бити само две могућности: 1) или се хоће општа занатка вежба, да се извежбаност руке примени са њеном окретношћу на ма буди коју занатску израду (тестером, рендетом, ножем. итд. итд.); или 2) општу гимнастичку вежбу, не узев у рачун добивену окретност на ма коју занатску примену. Ако је оно прво (1) случај, онда је то немогуће постићи, из ових разлога : а) општа занатска, спрема, условљена је применом руке на свим (дотичним) занатским радовима; 6) све те занатске радове немогуће је применити у школском животу; в) вежбе у појединим занатским окретностима (ковање, рендисање, итд ) искључују друге вежбе (цртање, свирање, итд.). Све ово препона је у исто доба: да се постигне општа гимнастичка, вежба руке; дакле: да извежбаност руко мора бити појединачка, коју условљава природа дотичног рада.

Међу тим она општа вежба, у колико се као таква, и може према казаном да замисли, налази довољно места у наставном раду дана. основ. школе.

ж

Сад даље. «Деца су народ (гле'те молим вас !) који поглавито (хм. хм! живи чулним животом. Најнеприроднији је пут учења — учење чисто мисленим, апострактним предметима.» (Св. 64, УП.)

Па из тог не следује да деца треба и даље да «живе поглавито чулним животом.» Има томе граница. Једна од таквих ступа 6-ом или 7-ом год. када деца полазе у школу те да се упуте оном дневном стазицом која води: потпувом образовању човека !.. То бих доба назвао «доба, свитања апстрактног резоновања» («Тће дала ог (ће Асе ој; Ађагаој Кеазоп»ј') када деца руковођена школе. наставом почну да се системски, мало по мало, навикавају, дз живе, и — «мисаоним животом > А то се једном

') Ваш, Едисабоп аз а зејепе 5ржћ,. его. Гопдоп, 1886. раг. 201