Učitelj

до сад није ни помињало на овом месту. Почнимо, па од сложног рада зависиће и успех као и свуда.

У данашње време, у данашњим приликама, кад се свуда чине неки преображаји, ово питање и јесте међу нама ва школу најнужније. Ово питање о сметњама, при настави свуда га виђамо у страним школама и нашим «учитељским. скушштинама» на дневноме реду. Свуда св оно расправља брижљиво, само лабавије код нас и далеко од нас. И за то су онп што су далеко, много даље и успели у том.

Свуда чујемо један од другог: како и поред свеколиког рада нема жељена успеха; како су деца неуредна и распуштена; како одбори у погледу школе врше своје дужности лабаво и т. д. За то дакле, кад сео овом питању свуда тако брижљиво говори, расправља, и доносе закључци, онда је крајње време, да се оном овде код нас изнесе п по истом почне озби ено мислити и радити. И данашњег састанка ја сам за своју дужност увео, да о овоме почнем с овим кратким белешкама. Доцнијим оваким "приликама пак мислим, да ће многи ово прихватити и о истом ошпирније написати и овде пред нас изнети. На тај начин добићемо прилике, да се с тим што боље упознамо, да се што више раз: говоримо о томе, шта да радимо, па да ових «постојећих» сметња буде све мање и да их што пре уклонимо из школе. Да се уклони из школе оно, што нам оду-. зима скоро пола радног времена, што нам одузима време, за које бисмо могли свршити доста, кориснога рада; да би смо могли свршити оно. што се у извесно време без икаква изговора тражи; јер се ретко пита, да ли омо при раду имали сметњи или не. На све се то нико но обзире, нико нам готово у то не верује; па онда кад је тако, верујмо један другом који. трпимо и посаветујмо се слошки шта и како да чинимо, те да тих сметња мало по мало почне нестајати из школе, па ако срећни будемо, да их једном као бледу слику видимо.

УЧИТЕЉЕ. 22

У