Učitelj

352

решићемо ово питање, Нисмо путовали ни 20 минута. а од Дунава и Тисе ни трага! Где се деде она огромна вода2... Ено је десно од нас! Ено је лево! Мало за тим нестаде свега !... О; да варљиве наде!... та то је обмана!... «Марићу, — упита један од нас — какво је оно чудо „да купина, гори а да не згарајет,» да се она вода час јавља, а часје нестаје !« — „Фата-моргана,“ одговори Марић. И доиста, то беше фФата-моргана. Ова пространа бачка. равница и топло сунце после кишњих дана беху повољни за ову очну обману. Ми то не бесмо никада у свом веку видели, и с тога смо жељно покретали очи лево и десно, тражећи да видимо оно о чему смо некада из Физике учили. После по сата угледасмо неки куће сасвим у води. Чисто нисмо могли веровати“да је и то Фатаморгана , али нас је доцније непосредна близина о томе уверила. „Педесет динара вреди само ово што смо до сада видели“ — помисли смо у себи, гледајући ову занимљиву панораму.

Ево већ и Фелдварца... Још један сат, па смо у Бечеју. Фелдварац је велико село. Лево од пута станују Маџари, а десно Срби. Крова њ смо само прошли. Требало је да за времена стигнемо на место. опредељења. |

; Око # часа после подне стигли смо у Бечеј. Бечеј се рачуна "у села, али је и лешши и већи од многих наших вароши. Ту нас је дочекао г. Јова Чиплић, учитељ. Он је био одређен да води бригу о гостима. Из новина су чули да им долазимо, и одмах су се постарали за стан. Г. Јова нас је, тако рећи, молио да одемо _у приватан стан; али ми, желећи да будемо што слободнији, како. би се могли упознати са што веше учитеља, остадосмо = гостио-_ ници. Г. Јова је био врло предусретљив. У свачему нам је био на ' услузи. 5 ~

Три зграде у Бечеју привукле су нарочиту нашу пажњу. То беху : велика двоспратна школа, лепа православна, црква и укусна, ошитивска кућа. Прва нам је дужност била да посетимо школу. Г. Јова нам је био и овде на услузи.

Школа је пространа , на два спрата. Учионице су велеке, а има их 6 за 6 разреда. Сем тога, у згради се налази канцеларија,

Књижница и кабинет. У средини је пространа сала, одређена за свечаности. У њој је држата и скупштина. Школа је са училима и осталим потребама довољно снабдевена. Овакве "школе врло су. ретке у Србији. Томе има више узрока, а као најглавнији без сумње је тај, што у нашем народу није још довољно ни продрла _ свест о потреби и задатку школе. У овоме српском крају већ је Арукчијв у томе погледу. То потврђују и слике многих добротвора. и добротворкиња које украшавају школску салу, У нас су врло