Učitelj

355

После ових нужних напомена, г. Жикић позвао је скупштину да се конститујише. Скупштина изабра за председника г, Нику Грујића ; за подпредседника г. Душана Стојшића из Сенте; за деловође, међ осталима, г. г. Јована Благојевића и Павла Лотића.

Председник заузе своје место и заблагодари скупу на поверењу. У своме говору напомену како ни један народ не може напредовати без добре школе, па ни српски, Учитељи су, вели, прегли да покажу народу под којим условима може он напредовати и ићи упоредо са осталим народима. Школа је. позвана да овде помаже. Али ни она не може напредовати без слободе. Педагошко начело захтева вечити напредак, да се непрестано иде с духом времена и да се одржава утакмица. Поноси се тиме што је српско учитељство прегло да ради на напретку школе и свога народа. Позива . га да не клоне у своме племенитом раду, јер је задатак учатељству да ради на томе, да народ буде срећан. Учитељи су на прошлој скупштини изјавили, како је прека потреба да се поведе реч о томе, какав треба да је учитељ и какво му је образовање нужно. Ово је питање скипуто с дневног реда, а стављена су нам друга о којима ми нисмо имали времена ни размишљати.') Да би се учи- , тељи могли обавестити о предметима који имају да се расправе, позива скупштину да избере конференцију, која ће та питања расправити и поднети скупу. У исто време предлаже да се јави поверенику, г. Јовану Бороти, да је скупштина конституисана. џи" да изволи доћи (бива). · |

Конференција, састављена од 25 лица, приступила је одмах своме послу. После 1'/, часа скупштина је отпочела свој рад.

Прву реч имао је г. Јован Благојевић, учитељ у Сомбору и уредник „Голуба». (Њега су сви звали: „Наш јединац“, а из узрока што је он једини од учитеља био изабран за послапика на карловачком сабору). ј |

Г. Бљагојевић напомиње како се не може сложити са онима који траже да се паставци план удеси према околностима: један за сеоске, а други за варошке зпкоде. Он тражи општи план 3: све српске школе. Пристаје да се план за неке школе удеси према околностима. Исто тако не може се сагласити пи с тиме, да наставни плап буде потпуно даетаљисан, Не могуће је одредити шта ће се ког месеца, ког дана, па чак и сата предавати. Ово не допуштају ни разне прилике у којима се преко године налази школа

. и учитељ. У залуд је написати да се тога и тога дана, тога и тога

') Учитељи у Војводини немају свога удружења, те да самостално раде. Њих позива Школски Савет (у Сомбору) и одређује им теме.

24»