Učitelj

372

ми младожењи. Многољудач (Јерусалим). На ослу, Благословен грјади во имја господне и т. д. Залазећег сунца. Сматрао сам за непуну срећу ако с тобом не поделим ове значајне утиске. Он је узео нашу жалост и однео нашу немоћ,“ (рекла је Зила свом сину

за Исуса) ит. АД. Овако што год могу написати само они људи, који немају ни

појма ни о оном обичном приповедачком стилу, а камо ли о развитку и моћи дечијег схватања.

Сад да се запитамо: што је министарство откупило ову књигу кад је овака, и кад ђацима, ни народу. нису ни мало потребне ове књиге 7 Откупило их је с тога, што му је тако предложио Просв. Савет по оцени референата. С тога сва одговорност за ово пада, на првом месту, на референте, па на Просв. Савет.

Кад се каже да је један референат био човек, који је предложио Просв. Сав. да ђаци | раз. осн. шк. треба да уче граматику из штампане књиге; човек, који је, реферишући једну граматику, хвалио у реферату, у напред, и другу која ће за њом доћи; човек, који је све што учитељи напишу и даду Просв. Савету, не само одбацио као рђаво, него то и сарказмима писмејавао, а све што други (људи већег положаја) напишу, оберучки прима, и не може да их се нахвали — онда није никако чудо што је предложио да се и ово прими, него је само чудновато и загонетно докле ће Шросв. Савет давати на оцену књиге ованим референтима 7 Даваће све донде, докле његови чланови ни мало се не обрћу на рецензију осталих људи у журналистици; докле ове књиге, пре или после, не буду и сами проучавали; и докле не буду гледали на резултате таквих књига, па из свега тога не виде и вредност књига и вредност реферата (0 њимај.

На послетку обраћамо пажњу надлежнима у министарству, нека промисле да није «саблажњиво« давати женској деци књигу са оваким речима: «Сам Господ даће вам знаке, ето девојка. ће за-

труднети и родити сина“... Ђ. 6. Којић, учитељ.

НИНА 2 ИВЕ

ЗАПИСНИЦИ

пододбора ,,Учитељског удружења“ за Ужице и околину.

1. Предходни састанак држан 15. Октобра 1889. год. у Ужицу

На овом састанку били су г.г. Војин Љешевић, Сима Церовић, Миленко Нешовић, Василије Лукић, Манојло Поповић; учите-