Učitelj

4710

Највећи и најважнији је чланак у овој књизи „Мали цртач."

Ту се врло популарно деци казује компликација бода, па се после то примењује на сунчеву светлост. За тим се објашњава Физички појав — разлучивање сунчеве светлости призмом и тиме се објашњава постанак дуге. Све је речима лепо изведено и сликама престављено, (у колико се то њима може учинити више него речимај, само последња слика (чл. 8), којом се преставља виђење дуге, није ни мало објашњена. Али, и ако је овај чланак добар, има ипак пеколико малих погрешака, и требало је још што-ште учинити, па да буде још бољи.

Тако, на пр., на стр. 34 писац вели: «да тим узми плаву и зелену и добићеш љубичасту боју; а па стр. 36 и 37 види се да се да црвена п плава дају љубичасту боју. ~

На стр. 46 писац вели да се и сунчева светлост састоји из свију основних и изводних боја, којих је он показао 6, а сунчева светлост састављена је из 7 боја, као што се то види на слици равлучене светлости, п на оном котуру обојено свим бојама. И слику сунчевог спектра тробало је боље објаснити.

Најпре вели за Николу (ђака који ове појаве учи): „Никад њега нисте могли видети да се игра и јури с децом,“ а доцније вели како тај исти Никола узвикује: »0х-хо, хо, ала ћу да се играм.< Осим ове недоследности, из овог излази као да је дечије играње нешто рђаво.

Шта је требало још учинити па да овај члннак буде бољи 2 С тога, што је предмет овога чланка велики и састављен из неколико мањих , засебних , делова , требало би да је јаче, виђеније подељен на те одељке, а не само звездицом. Требало је при крају сваког одељка извести правило до ког се дошло опитом, ито штампати крупним словима. И на крају целог чланка требало би извести "општи закључак, којим би се све ово довело у неку каузалну и „логичну везу. Све је ово нужно било учинити ради бољег прегледа, јер овако изгледа чланак претрпан. Онај део о допуњујућим бојама није баш јасно изведен. Нигде "није чисто казано да једна основна и једна изводна боја, дају белу боју с тога, што се оне друге две основне боје налазе већ у оној изводној, а њих три (основне) дају белу боју. | Требало је казати и то, да од призме, кроз коју се пропушта „сунчев зрак, до предмета на ком оће да се види расута сунчева светлост у бојама, треба да буде растајање од 5—6 мет. И чланак: „Чудновата биљна,“ са своје особитости у лишћу м цветовима, заслужује да се унесе у ову књигу. У њему се ка-