Učitelj

Топломером се мери и топлота некога места. Топлота места може да буде за 1 дан — дневна; за месец дана — месечна и годишња. Дневна топлота некога места налази се овако. Топломер се метне на пољу, на место где га неће бити ни ветар ни сунце На њега се гледа три пута дневно: из јутра, кад је најхладније; после подне око 2 сата, кад је најтоплије и у вече око 6 или 7 сати. Сва три пута забележи се на коме је степену жива. Сва се три броја саберу и поделе са 3— (јер смо три пут гледали) и оно што изађе, то је средња дневна топлота онога места. Да покажемо примером. Кад смо гледали из јутра било је 6 степена, у 2 сата по подпе 8,а у вече 4 степена, Саберимо: 6-8—-4—418. Поделимо 18:3 = 6. Дневна топлота тога дана је 6 степена. А ко зна како се налази месечна топлота некога места; А годишња 2

Да вам кажем још нешто. Читаћете негде па ћете наћи: топлота у том месту било је, на пример, + 169. Или топлота је била — 69. Кад пред бројем има знак — (вишеј, значи, да је жива над 0 (нулом), а кад је — (мање) значи да је испод 0. Мала 0 (нула) с десне стране броја значи степен, а она се употребљава да. се не би писала цела реч: стецен. На пример, место да се пише: 12 степена над нулом, пише се кратко: + 12.

М. В. о У >

ПРЕДАВАЊЕ У Ш. РАЗР. ОСНОВ. ШКОЛЕ ОГ МЕШЕ У

— ~

(СВРШЕТАК).

1. Мере веће од метра. Пре предавања треба. измерити, на пољу, 100 мет. и сваких 10 мет. забележити кочићем. И у школи треба измерити какав простор од 10 мет., на пр. какав ходник, или једну собу; ако је ова мала, онда отворити врата од друге собе, "ако су у изтом правцу па у њој забележитп докле је 10 мет. Ако је могуће, треба пабавити и ону, тако звану, пантљику. (Носи се завијена у једној кутији), у којој има 10 или више од 10 мет. и којом се мере путови и повећи простори. За показивање км. треба прећи за 10 мин. хода неки раван простор — јер се за сам сат не пређе потпуно 5 км. — па то после деци показати.