Učitelj

705

по класама у друштву, умни. људи, морални и свесни грађани« ми мораио тражити од основне школе, да обучава децу не само сухој писмености, већ и у грађанским правима и дужпостима, објашњавајући им културни значај човека и човечанског друштва.

Сам пак овај нредмет и ако је у њему паравствена сила, ипак је тако прост а приступачан детињем уму, да би, одиста, способан наставник изнео сјајан успех. Ово може потврдити свако, који је овако васпитавао или кога су овако васпитавали. !! деца, која се овако васпитавају брзо се развијају и умно и морално и међу таком децом тешко се налазе лзењива, а док код деце, која се васпитавају у владајућем систему, може се. наћи свачега и а том децом тешко је наћи приљежања.

Разуме се, да развитак грађанског духа код ученика, може се постићи само тада, кад друштвени живот хармонише са тим школ- 5 оким програмом, када младић не само чује о грађанским правима =. и дужностима, но све то види изведено и у животу. Свака способност, свако осећање развија се не посреством апстракција, но посреством метода очигледности и практицирања. — Прогрес школе и прогрес друштва помажу се. Према овоме свако се јако вара, који мисли, да је могуће знатно подићи каквоћу народне школе па и ако се просечно каквоћа друштвеног живота не пење Само онда, кад је грађанска свест изведена у сами живот, школа може стајати на својој висини.

Истина друштвени поредак, како га ми горе узесмо, не може се од данас за сутра извести; он може бити само плод поступног развића, али ипак грађански развити, људи не треба да седе скрштених руку, па да само очекују минуте, кад ће се моћи уредити рај па земљи. Треба, дакле, радити, да се побољша садашњост а "не треба клонути духом, кад се увиди, да су резултати према труду ништавни. Макар најмање побољшање економског и интелектуалног живота у друштву јесте приближавање идеалном животу, приближавање идеалном друштвеном поретку, можда и у геометријској сразмери. Сем овога даје се и олакшица за будући развитак.

И тако ми не смемо остати индиферентни на спрам народне шкоде, па ма њено уређење саобразно нашем мишљењу и не могло се извести за нашега живота; ми смо баш обвезани да се посветимо на рад за побољшање школино па ма колико то побољшање изгледало.

Горе смо показали, да обучавање у писмености пије искључива задаћа народне школе, да данашња уска задаћа основне школе нарочито код нас у Русији, не чинећи органску везу између школе и живота, чини — школу — некорисном. Па којим начином може