Učitelj

708

ма каки занат, како се то може изучити у добро уређеним школама. Ми овде имамо у виду занат, дакле, ми желимо и учење заната у ред учебних предмета народне школе.

Пре но што ову реформу са социјалног. гледишта расмотримо да речемо неколико речи с педагошког гледишта,

Главни педагошки захтев јесте васпитати дете саобразно његовим наклоностима. Од васпитача пак тражи се, не само да уме обучавати, но и да уме заинтвресовати дете. Овакоме пак познато је, да су наклоности деце управљене на Физички рад; са Физичким радом оно се боље, но са ма чим другим интересује. Свако дете радије ће поднети десет сати код занатлије, но један сат у школи. Дакле Физички рад чини најбољи Фундаменат и за умно-наравствено васпитање деце. На том принципу, који је врло лепо разрађен ђенијалним Фуријем, оснива се и система тако званих дечијих башта коју је пак практично реализовао Фребел.

Увођење Физичког занимања у програм народних школа, било би само као последица у одношају к дечијим баштама: од шесте и седме године деца се више интересују Физичким радом, но дотле, Физички рад има, дакле, и огромно значење наравственог васпитања; Физички рад служи и као срество за поправљање преступника. Ово је у последње време огледано иу Русији. Опат је показао, да, само теоријско проповедање наравствености нема практичног значаја. СОмишљен рад јесте најбоље срество за наравствено васпитање, Опити, који су у томе смислу чињени са малољетним преступницима

у Русији, као што сведочи члан »аруштва. за старање о апсама, “ Н. Никитин увенчали су се успехом. — Физички рад усељује у децу љубав и уважење к раду и раденичком народу. Ово је пак једна од главнијих задаћа васпитању. Истина у књигама, које се читају у школи, указује се често на корист од земљорадничког рада и говори се, да треба уважавати сваки рад и онога ко ради. Но оваке моралне поуке остају као дубоки упечаци, само кад дете има могућности, да непосредно примењује у дело наравственост, која му се проповеда. Човек се не образује искључиво апстракцијама, већ у главноме, путом практичности. Сеоско газдинство и занатлијско занимање развијају, сем овога и ум код деце. Активни одношај к свету основније развија ум, а то је код сеоског газдинства и код занатлијског рада.

Друштвени значај увођења занатлијског рада и сеоског у школски програм огроман је:

ај тиме ће школа постати потпуни органски део социјалног живота; будиће љубав к себи и пооштраваће љубав к самообразовању. Овим ће, дакле, народна школа постати Фактичко срество за подизање народног образовања;