Učitelj

„

твом осталих. Све ово бива по закону подражавања, јер поука помоћу примера служи као очигледна настава о моралу. Детв се успљава у подражавању само да би личило на старије. За њега у почетку не постоји ни добар ни рђав пример. Дете свему подражава што га поражава. Па чек и у доцнијем периоду (када се код њега јави јасна свест о добру и злу) више поступа под утицајем примера. С тога добар наставников пример увек пријатно утиче на децу. За то се од настав_ ника захтева, да је неумолимо строг према самом себи јер какав је учитељ, онаква је и шкоља. Ако учитељ. жели завести у школи добар поредак, онда треба, да је и сам у свему тачан. Једном речју: учитељ треба да је то шесто, што жели да постану ученици, јер ученик је права учитељева копија са целокупним његовим достојанством м недостатцима. Ако је учитељ љубазан ти деликатан, онда су и ученици љубазви и учтиви. И обрнуто, ако је — мрачан и суров, тада су и ученици груби и дивљи. Памтимо да свака наставникова погрешка увек штетно утиче на ученике. За то при оцењивању ђачких недостатака ваља тражити узроке у самом себи. Учитељ треба да је пажљив и да благовремено уклања све погодбе и околности, које у васпитном погледу штетно утичу на ученике. Наставник треба да све види и чује што ученици раде и говоре. Ништа не треба да остане непримећено. Наставник у сваком тренутку пази да се ученици владају сагласно васпитним захтевима и интересима. Стојећи пред разредом учитељ види све ученике. Његово је око теле-

грам, који муњевитом брзином и без шума сваког тренутка шиље депеше, које имају значај савета и предупређења, или одобрења и пооштрења. Физички и умно даљно-видни учитељ постаје за ученике, као друга оличена савест, те с тога не само учитељева. појава, него и само једна представа, о њему, опомиње ученика на дужност. Дакле, најбоље је ако такав учи- | тељ и врло вешто чита ђачка срца, т. ј. ако без по-

Ж