Učitelj

казни и личном карактеру кривца, због чега се дешава да се судска пресуда поред свеколике правпичке правилности не јавља увек као пропорциопално праведна осуда за извршено злочинство. Ну ово сеу држави потпуно оправдава, јер државно право увек има пред очима опште народно благостање; зато је много важније осграничити личну самовољу појединих судија, него поједине случајеве у којима је законска примена незгодна, и усљед којих у грађанском животу постоје нижи и виши судови; и напослетку, у важним случајевима сам суд или осуђени обраћају се за помиловање владаоцу.

Но вратимо се на наше право, па ћемо видети да школски живот у овом погледу представља са свим негативне услове. Васпитни интереси захтевају да, је сваки | случај школске каштпге потпуно праведан и мудар. јер ' кад школска правила прецизно одређују сваку казпену норму. онда се дешава да ученик унапред знајући, како ће бити кажњен, лако се решава на извршење забрањеног поступка, пошто му често пута нека каштига изгледа врло мала и незнатна Зато не треба за сваку ђачку погрешку унапред прецизно одређивати норме кажњавања, јер врло често бива да и саме ове норме излзивају нарушење поредка, а ево како: при осуству прецизних казнених норама ученик не зна прецизно колика га казна очекује; у обрнутом случају он тачно зна чему се подвргава за непспунење учитељеве заповести. Међу тим неизвесност га много више плаши и уздржава него и највеће зло, које је претходно одређено. Овде је учитељу смер да. помоћу претње само створи код ученика већу осетљивост према казни, а не ропски страх. Но ако у исто време погледамо на врло често учитељево тиранисање, тада се морамо сагласити да осуство прецизно _ одређених казнених норама врло често (нарочито у основној школи) шкоди правилном уређењу школске дисцишлине. Јер кад у школи влада осуство прецизно казнених норама, тада се ученик налази сав под учитељевом

УЧИТЕЉ» 152