Učitelj

460

Ну, између овако двојаког разумевања важности писмених задатака, имаће и срећне средине. Понајбоље чине они учитељи, који строго мотре на, то: кад ће, шта ће и колико ће задати својим ученицима за. писмене задатке. Ови учитељи у исто време и знаће, да задатке писмене у општо, подесе — према дечијим годинама и развићу ума — из онога, што је се у школи већ прешло и једаред у целости поновило У таквој прилици, ученици би у тим задацима нашли задовољства и радили би их с вољом а то је и главна цељ која се хоће, задавањем писмених задатака, да постигне.

Шта би могао да постигне онај учитељ, који би, претрпаношћу писмених задатака, убио сваки дечији интерес према њима и, место воље, створио — невољу 7 Ништа. Такав би, место задовољства, које би ученици у првом случају имали, створио незадовољство и одвратност а тим би по највише и могао шкодити, саморадној страни ученичкој.

Увек сам практиковао, да лакше домаће задатке задајем ученицима и сваком том приликом опажао сам, необичну ведрину веселости дечијих лица. Између малог броја задатака «лакших,» провлачио сам и по који «тежи» задатак ; па су ученици израдивши све «лакше» задатке, охрабрили се надом. да ће израдити и онај «тежи,» те су после мале помуке и постигли успех.

При писменим задацима дечијим, никад не треба имати више на уму, саму, строго научну грађу каквога, питања, колико онај васпитни утицај: да ученик мало подуже поседи на једноме месту, да промисли мало више и боље о својој озбиљној ствари — да се стрпи. По себи се разуме, да ће ово и овако стрпљење ученичко, вредпти само онда, ако оно није дошло путем притиска већ путем унапред створене воље ученичке. Истина, да је овака воља, веома нежна биљчица на бујном земљишту; где за тренут, све што се посеје, ниче; али се боз неге одмах сасуши и престаје живети.