Učitelj

461 Овако је ученичка воља, млада ; те је за то баш и треба, чувати и неговати.

При прегледању писмених задатака у ошште, ваља, знатно већу пажњу, да поклони сваки наставник више каквоћи самих задатака, а мање количини рада. Јер, први је услов знак за правилну саморадњу дечију, знак је за трајнију и свеснију вољу, као и за бољу пажљивост при изради задатака. Други пак услов, без првога. пориче све оне користи, које се каквоћом задатака јасно показују.

Страшно је и помислити на Факат, да писмени задаци могу бити и оруће за казну ученика. Оставити каква неваљала или лењива ђака за по сата у затвору —- осамити га дакле — и дати му за то време да изради који мали писмени задатак; има смисла и то се може да разуме, јер је то и природно и педагошки; али осудити по каква сиромаха ученика, за недоношење задатог задатка или за недоношење прописа, прописнице итд. да их у току веома краткога времена напише 5, 10, или 20 пута страшно и — то се не може да разуме. Ове болести има у подекојим нижим гимназијама а и основним школама. Овакав васпитни систем поправљања ученичког, противи се и природним и друштвеним 33конима развића човезијега те зато не сме даље ни постојати. Овака претораност у овоме смислу и јесте један од најјачих узрока умнога умора и умне болести, која је данас већ толико поплавила школу, да она баш у истини нити толико развија нити васпитава, колико се мисли да то чини

Главну масу писмених задатака, сачињава писање прописа и прописница. Писање прописа и прописница. у већини основних школа бива у страшно великом раз-. меру. У свакој трећој школи пишу ученици или ученице по два прописа или по две прописнице на дан. Нека се у школској години узне 900 радних дана, значи: да сваки ученик дотичне школе, испишо по 400 прописа