Učitelj

462 ,

или прописница. И, опет од толико гране количине писања прописа, наше је писање у опште, а нарочито у основним школама, опет доста ружно.

У другим је школама писање прописа и прописница, ређе. Пропис или прописница, пише се по једном на дан. У оваким је школама на крају године, количина исписаних прописа мања, него ли код првих; али ипак, кад се упореди успех, који је из ове вештине постигнут у обе школе, видиће се да је у потоњим школама постигнут у писању бољи успех. Са свим вероватно. У првим школама мислило се, да ће се што већом масом исписаних прописа и прописница. постићи успех — без других обзира — па је се постигао неуспех. Зашто 7 За то, што је писање по два прописа на дан, поред осталих чисмених домаћих задатака, поред учења разних предмета, постало ва децу кулук, које оно гледа, да само у своје време откулучи а на начин мало се обазире. Гледао је учитељ, а гледали су и ђаци, да напишу што више прописа и прописнина, па су на тај начин постали задовољни обоје, помирили се са савешћу.

У другим школама писало се по једном свакога, дана. Имало се више времена за одмора иза сам рад. Један се пропис испише лепо и пажљиво а другим се не мори рука, нити се исписује ружно. Успех је, разуме се, на страни других већи из сасвим појмљивих узрока.

Али у строгоме смислу узевши, ово непрестано дневно писање прописа по једанпут, двапут или трипут, није строго оправдано. Није оправдано тим пре, што бе нигде, ни законима ни упуствима, категорички не захтева, да се мора на дан по толико прописа, или про- ; писница исписати. Овако и оволико писање прописа, увукли су још учитељи прве школе, желећи да постигну што бољи успех у овоме предмету али је ово једна врста | заблуде коју треба искоренити тим пре, што успех у писању не зависи од претеранога писања, већ од дру-