Učitelj

538

Но и ту, као и у сваком послу, треба избегавати претераност, да се не би прешло у «афектирање«“. Према духу, који у декламацији веје, треба и покрете у већој или мањој мери употребљавати. Тако н. пр. у јуначким и патриотским комадима покрети имају велику цену; а већ мању у онима, где се хоће код омладине да усади скромност, вредноћа и т. д.

90 Јуна 1891 год. В. Врбница. Креста Божовић УЧИТЕЉ.

А оно но: %

ЂЕЛЕШКЕ ИЗ ДРУШТВА И КЊИЖЕВНОСТИ

ен

Реална и клабичка настава у Немачкеј. Питање о преображају средњих школа у Германији, изгледа као да се већ полако приближује своме крају. Наравно да препирка међу заступницима тих двају праваца још траје, али победа нагиње оној страни, која на основу хисторијских Факата, на основу развитка природних наука

· а по захтевима сувремености, хоће да образовање у школама т. ј. да настава у њима иде у корак с културом. Противници већ попуштају. И ако се чак и Филозоф Кант вади из прашине заборава. да би се могла доказати потреба класичне наставе, ипак тежња да се школа што више приближи задатку живота отима све више маха. Природно је, дакле, да су ударци, што их добива идеја класичког образовања силни, јер им јачина лежи у ономе тврђењу да класично образовање поред све својо класичности није дало човечанству људе подобне за живот; није дало друштву продуктивне чланове и моралне грађане. И ако класицизам вели: да ће се, ако се он избаци из школе, да ће се идеална тежња, која упућује омладину бољем и лепшем животу изгубити, опет, слабо вермају сувремени захтеви то запомагање, пошто је јасно као дан, да кла" сична настава нема монопол на образовање идеалности у омладине. Из овога се већ види на коју страну нагиње решење питања.

о реорганизацији средњих школа.

ж ж ж

- Берлински професор Е. Челер написао је књижицу: Гимназије и университети. Поред распре која се још непрестано води у педа-