Učitelj

152. у ОБРАЗОВАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА

земљишту, на коме су успевале сигиларије, расли су и Гердаодепагоп-и Согаћез а тако исто и папрати — све биљке које не могу расти на води. Обратпо, са изузетком само неких Ртшаг-а и Авђегорћу евз-а, у карбониферским басенима не сусрећемо ни једну Фелу водених биљака. (1) Та околност, што се у слојевима, који покривају громаде каменог угља, па шта више и у самим тим громадама, налазе често морске животиње или животиње које живе у сланим водама — не може још да послужи за доказ да се је сам угаљ образовао на дну морском. То се исто виђа и у садашњим подводним шумама п ако оне не расту на дну мора. Са ових а и других узрока, који су детаљно претресени у горенаведеним мојим чланцима, ја узимам да су локалности у којима се образовао камени угаљ често бивале покривене морем; али да је тај камени угаљ образован на суву, да је он дакле скуп биљне материје произведен биљкама које су расле пстина на подлози мочарној и блатној; ипак је то извршено на суву а никако на' дну мора«.

Ја готово сумњам у то да је земљиште биш морало бити мочарно и баровито., Што се осталога тиче, то не налазим ништа што би могло говорити против тако изредног конспекта узрока по којима неминовно следује, да је се камени угаљ образовао на суву.

Камени угаљ који је постао од огромне шуме карбониФерске епохе, био би у току времена уништен, спрат и однесен слабим али постојаним дејством кише и потока, када би земљиште, па коме се он образовао, остало на једном нивоу или кад би се мало уздигло. Нема сумње да се је тим начином уништило најмање толико каменог угља колико га сад има на земпом шару. Садање области каменог угља имају да благодаре тој околности, што је се, у току мањег пли већег периода карбониферске епохе, ниво мало спустио. Усљед тога земља је могла сачувати у својим недрима, скровиште биљно и на тај начин предупредити га од пропасти.

Басени каменог угља некада су морали бити приступни водама, или омањим рекама или плитким морима — у опште водама мутним, које су садржавале прилично песка и глине. Када се је земљиште, покривено прастаром карбониФерском шумом, спуштало, ове су их воде залиле, депону-

_јући на масу каменог угља извесне своје састојке и на тај начин посташе пешчари и шкриљасте глине. За тим је престало спуштање, вода сад није имала више приступа и образовање слојева у тој води ишло је својим током. Ствар се свршила тим, што је то место остало покривено не водом већ слојем глине — подином будућег каменог угља. На том слоју глине · порасла је нова шума. Понова су се скупљале споре, лишће и стабла у масу каменог угља и то је се продужавало све дотле, док није наступио нови период. поступног снижавања земљине површине. На неким местима

процес се тај понављао тако, да први слој одстоји од последњег за читаве три миље.