Učitelj

Из свега овог што смо до сад дознали о образовању карбониФерске епохе и нехотице долазимо до неких претпоставака.

Пред изучавањем овог одломка из историје земног шара, као и пред ма којом главом те историје, избија на средину један велики Фантом геодошког времена. Оп неизбежно потиче из самих аката. До доше он је мрачан, неопредељен, но у њему има нечег грандијозног. Ма какве скромпе бројеве претпостављали ми за трајање карбониферске епохе, ипак су они веома, малени.

Даџсон, човек који, слободно можемо рећи, ни најмање пе прегони у овом рачунању, езо шта вели по овом предмету :

„Камени угаљ гомилао се веома полако. Отабла еквизетацеа, која су расла у северном умереном појасу, окарактерисана су ширим сегментима, чланцима, но што је случај код данашњих јоШалја и Сајатаев-а, нису била састављена, као што се обично мисли, искључиво из дугачких и и меких ткања, Живот им није тако кратко трајао као што се обично држи. На ово нас нарочито наводи — особито код сигиларија — њихова бакуља, њихова груба и постојана кора, ретко и трајашно лишће, даље утисци који су сачувани на местима, где се лишће везивало за стабло, као и места која су представљала прираштај у вертикалном правцу. (Све ово што наведосмо тврди: да је морало дуго и дуго времена, протећп, па да израсте једна осредња сигиларија. Огромни корен тих дрва као и земљиште на коме ву она расла не дозвољаваху ветровима да их лако из земље ишчупају. Вероватно је да су стабла изваљивана из земље тек услед природне смрти. Дозвољавајући да су у камени угаљ придошле и друге матерје ми ипак смело тврдимо да сваком слоју каменог угља од једног хвата дебљине, одговара најмање педесет генерација сигиларија и то још с претпоставком да су исте мирно израсле и угинуле –- дакле за образовање слоја каменог угља од хвата дебљине потребовало је много и много столећа. Примећујемо још да је савршено уништена усљед распадања, знатна количина, дугачког, паренхимског и дрвеног ткања, тако да се је у многим громадама каменог угља сачувао врло мали део целокупне биљне материје.“

Резоновање о времену, за које се Формирао камени угаљ пе губи ни у колико од своје важности када се узме место обичног каменог угља енглески, смоласти угаљ, који се поглавито састоји из спора и спорангија, Узмимо нека стоји претпоставка Даусонова: да сваком хвату дебљине каменог угља одговарају педесет генерација карбониФерских биљака. Претпоставимо сад да је за сваку генерацију потребовало до потпуне зрелости по. 10 година. Отуд излази да је за сваки један хват дебљине каменог угља нужно по 500 година. У неким басенима каменог угља слојеви износе 50—60 хвати дебљине, дакле на њиово образовање нужно је 500жо0 = 9.500 година. Но ово је само незнатан део целокупне дебљине читавог комплекса, у коме има ваздан других слојева — другог петрографског ма-