Učitelj

ОБРАЗОВАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА 155

вило: „склони што је могуће боље, јер ће ти кад тад потребовати.«“ Мниого је милиона година чувала она своју оставу (камсни угаљ), не налазећи за њу употребе. Често је ова избијала на површину местимице у вилу црних жица — векови и векови су протицали и још се не јави на површју земљином ни један живи створ, који би појмио њену цену. И тек јуче, тако да речем, ново једно биће, пошто најпре научи да справља и употребљава ватру — пронађе како овај црни камен сагорева.

Ја држим, да је могао пре једпо деветнајест столећа — када је Јулије Цезар диктирао мир Британцима, онако отприлике као што ови сад диктују Новоселандцима — какав Брит, син студи и хладноће, дознати случајно да овај непрозрачни и црни камен сагорева, па дакле да може да га огреје и да му послужи џа справљање хране. После тога Сакси, Дати и Нормани стопише се у моћну енглеску нацију. Природа је ишчекивала час кад ће вратити капитал, који је уложила, у тако огромну количину ликоподија. Дошло је најзади ХУШ. столеће — јави се Џеме Уат: У мозгу тога човека створи се идеја о парној махини а из ове поникоше све могуће гране данашње индустрије. Камени је угаљ тако важан услов за њено развиће и напредовање, као што је угљена киселина била, за негдашње ликоподијуме. Да пије каменог угља ми не би могли топити гвожђе од кога справљамо себи машине. Најзад да имамо машине — без угља не вреде нам ништа. Одузмите великим варошима: Јоркшјеру и Ленкшјеру њихове машине, то је толико исто као да сте их и разрушили. М овом случају Фабричка радиност уступиће место пољопривреди и сточарству — и десет људи неће бити у стању да се изране на истом комаду земље, где давас борави безбедно десет хиљада људи.

На тај начин све изобиље живота и богатства — само је проценат на онај капитал, који је природа давно и давпо на ликоподијум уложила. Па у шта прелази камени угаљ при сагоревању, дајући овај проценат Из њега се развија топлота и светлост и кад би могли да скупимо све што кроз димњак пролази и оно што у решетци остаје — ообили би: угљену киселину, воду, амонијак и још неке минералпе матерје, што све скупа одговара количини сагорелог угља. Ово су у исти пар, баш оне матерје, које је и сама природа утрошила на лакоподијуме, образујући камени угаљ. Дакле природа добија у исто време и проценат и капитал претвара угљену киселину, воду и амонијак у нове органске Форме, хранећи данашње биље.

Београд, 20. Новембра 1885. године.

6 РУСКОГ ПРЕВЕО

ТЕ СТЕ

—реказавужа-——————