Učitelj

134 ОБРАЗОВАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА

теријала. Целокупни комплекс може имати, као што смо видели, 2—83 миље дебљине. Претпоставимо да има 12.000 хвати дебљине т. ј. нека је 240 пута дебљи од слојева каменог угља. Да ли има сад разлога, да је за његово образовање потребно баш 240 пута више времена% У таком случају целокупна маса Формираће се за 25.000 х 24 =- 6,000.000 година. Ова цифра у осталом нема значаја за Фактично и тачно опредељење времена. Она нам даје тек само приближну идеју о времену стварања само извесног дела земне коре. Питање о том: колико је времена протекло док је сазидан Рим збуњује човека, међутим сваки сме поуздано рећи, да није подигнут за један дан. Наше геолошко рачунање данас има од прилике такав значај.

При проучавању каменог угља да поменемо још једну ствар, која и нехотице пада у очи свакоме, који је иоле упознат са палеонтологијом. То је: што се Флора карбениферска врло мало изменила, а у току тако огромног периода времена. Битне црте растиња карбониферског сачувале су се и у данашњих биљака.

У карбониФерским басенима находе, се у целој серији слојева каменог угља, једни и исти видови биљни. Најмлађи слојеви ни у чему се не раздликују од најстаријих. Шта више — не узимајући у обзир то, што нас од карбониФерске Формације дели велики размак времена, који је послужио на образовање секундерних и терцијерних периода — главни биљни типови били су тако исто јасно окарактарисани, у тој вајкадашњој периоди, као што је то случај и данас. Структура ликоподијума потпуно нам објашњује остатке Гердаодепагопа а тако исто и давнашњи папрати мало се разликују од цапрата, који сада живе. Овде је згодно да се примети, што данас немамо нигде у свету шума, које би колико толико наличиле на шуме карбониФерског доба. Биљни типови те епохе, могли су се сачувати; но детаљи: о њиховој спољној Форми, о пропорцији, у којој су улазили у Сета шума и т. д. — све се то изменило и данашње Тасманске и Новоселандске шуме, представљене грмоликим папратима, дају веома бледу слику минулих карбониФерских шума.

При проучавању ма којег лериода земљине историје јавља се једна и иста лекција. Генеалогије живих створова престају, чим ових почне нестајати.

Претпоставимо себи једног лабиритодонта са кратким ногама и веДиким и незграпним трбухом, где се пуже по дрвећу карбониФерских шума, на замислимо да је у његовом маленом мозгу било толико памети да је могао да размишља о позорју, које му је било пред очима. Пред њим су биле расуте споре, сачуване у току година па и векова и тек ако је 37, милијонитни део тих спора испунио своју праву задаћу — производио нове организме. Његову резоновању: како се глупо и без смисла дешавају појаве у природи око њега — зацело не би нико замерио,

Али ми имамо неку превагу над нашим плиткоумним предходником,

јер ми увиђамо баш у овој раскошности извесну жичицу економије. У природи је мало пренагљености, Она свагда као да има на уму ово пра-