Učitelj

иЛУСТРОВАНА СРПСКА ИСТОРИЈА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ 145

предовање. Пошто је то у осталом био само незнатан догађај у низу осталих у оној борби, пе би га требало ни спомињати у овакој књижици.

4. Ово, што ћу сад замерити књизи, могло би изостати, јер се замера, речима, које по програму није потребно прелазити. Али сам рад обратити пажњу наставницима, јер су уплетене у говор о прогласу српске патријархије и царства. То је опис, како је Србија подељена на области ми дана на управу војводама. Та је деоба и у науци заплетено питање, а овде је баш несрећно представљена. Поменућу, да је погрешпо речено, као да је Јоваћу Оливеру, дато на управу Овчје Поље, а он је управљао у јужној Арбанаској; Вукашину је тобож дата југоисточна Маћедонија, и ако се он тамо не помиње ни тад ни после (ту најпре налазимо ћесара Вовхпу а доцније деспота Угљешу); потоњи кнез Лазар намештен је у Поморављу и Посављу, и ако је Посавље (Мачва) при прогласу царевине било у рукама угарским; о Баоши пак, коме је, по писцима, била дата Зета, историја не уме казати ни једне поуздане речи.

5. Душанов напад на Грке 1347 и 1348 године зове се »ларуги рат с Грцима“, и ако се на једној страни пре тога тим истим речима назвао рат 1341—5.

6. Погрешно је приказан Душанов рад око «законика«с; „Срби су имали закона и пре Душана, али је Душан све ове законе скупио у једно, довео у ред, и још много и много попунио». Душан међу тим није ни у колико кодивиковао раније законе, нити је његов „законик“ прави законик, већ збирка законодавних одлука. За то је довољно отворити тај законик, па се је лако уверити.

„Рат с Маџарима» доста је незгодно испричан, а понајнезгодније је што се каже; „Кад Мађари нису могли ништа Србији да учине са ове (дунавске) стране, скупе велику војску, ударе у Далмацији на градове Клис и Скрадин“. Како је ово речено, сваки ће ученик помислити, да је Далмација била српска, и ако је ту Душан имао само два град, која, је од сестре добио. Ту ствар у осталом није потребно ни помињати деци. :)

8..Исто је тако излишно било помињати »село Деволи“, где Душана, _ кажу, ухвати грозница, те умре. Има много пречих а са свим поузданих ствари за изношење пред децу, па да се слободно изоставе слични 10– даци, који се још не могу одржати пред историском критиком.

Ређајући великаше српске из времена Урошева, писци попављају неке своје погрешке, које им раније поменух (Јован Оливер није владао Овчјим Пољем већ у арбанаском Биограду, Канини и Авлони; власт кнезЛазарева у Поморављу не може се доказима потврдити). Томе је придотло, да су једном запстом од једнога Дејановића (Јована Драгапа) начинили

двојицу, пишући: Јован, Драгаш.

1) У тачци о Урошу опет се погрешно вели, да су оба речена града пала Угрима у

урке, јер је Клис предао Млечићима српски заповедник у њему.

УЧИТЕЉ 10