Učitelj

146 БЊИЖЕВНЕ ОПЕНЕ

Четрнаеста тачка програма, о Краљевићу Марку, није обрађена, на свом месту ни засебно, већ уз остали говор (51). Том је приликом погрешно казано, да су у боју, у ком је Марко погинуо, Власи побеђени а

_ не Османлије.

За кнеза Лазара вели се погрешно, да је завладао тек шест година после Урошеве смрти. Против овога не треба никаких других доказа, кад пи сама књига пише, како је укнез« Лазар радио и успео на послетку да се измири српска црква с грчком; а то је било пре но што је истекло оних шест година. — Губитак Ниша 1386 године погрешно је описан. По јединим изворима о том догађају, а на име османлиским, Лазар је у Ниш био бацио јаку посаду, али је Мурат после двадесет и пет дана и пак на јуриш отео град пошто га је војсци у напред обећао као плен. Писци међу тим пишу : „Нишлије (од куд само Нишлије) су се неколико дана храбро бранили, али кад не добише ни од куда помоћи, они се предадоше Турцима,« Оно, што сам рекао, оснивам на Овадедину и новијим писцима османлиске историје, па сад нека свак суди. — За бој код Плочника веле писци, да су тада Муратову војску потукли „Срби и Бошњаци“. Зар и Бошњаци нису СОрби% То нису ни писци мислили; али нису пазили на речи. —

Кад је Ђурађ Вуковић Бранковић ступио на владу и наследио свога ујака деспота Стевана, било му је по овом упбенику 60 година. То је јамачно речено по Ч. Мијатовићу („Деспот Ђурађ Бранковић“, 1, 75); али ће вероватније бити мишљење Илариона Руварца |,0 кнезу Лазару“, 6 и 7), да тада Ђурђу није могло бити више но око 53 године. — Не знам пак, по чему су писци казали, да је пре удадбе Ђурђеве Маре за Мурата П, султан кретао војску и ударао на деспотовину, и да је та свадба тек после тога уговорена. — Не знам извора ни причању, да је Ђурађ за време похода на. Балкан 1443 године, саветујући угарскога краља, да не одступа, говорио: «Да остану ту до пролећа, а тада ће им и грчки цар доћи у помоћ.< Свакојако смем тврдити, да то Ђурађ није могао казати, Зар да им Грци преко Румелије дођу% — У опису овога рата има још једна омашка: да су хришћани отели Софију уна сам Божић«; а освојили су је много пре Божића.

да седамнаесту тачку програма (о краљу 'Томашевићу и о пропасти Босне и Херцеговине) са свим је мало грађе у овом уџбенику (59 и 60), а за осамнаесту „Стање Србије под Турцима“) нема ништа о ускоцима и хајдуцима, тако да ће ваљати, да то сами учитељи допуњују.

По осталим тачкама до краја нисам запазио ништа, што би баш требало овде помињати. Али пре но што завршим, додаћу још неке ситнице, које се више тичу језика, стила и обраде.

С теби се стране могло пожелети овом уџбенику много више брижљивости. Тако се налази овакога писања: „Кад за ово (дахиску сечу кнезова) остали људи по народу дознају побегну у гору“ (65). Који су то »остали људи по народу“2 Да то нису: „остали виђенији, угледнији, чувенији људи»; -— Пошто се пспричало, како је Немања дизао своје задуж-