Učitelj

162 Гл А Оник

леђа, и рекав сваки при трчању још по једну реченицу од уобичајене бројанице. Сваки понавља оно, што је рекао први. Кад се изређају сви с једне стране, онда“. прескачу истим редом с друге стране, говорећи други део бројанице, и тако увек даље. Кад неко не рекне оно, што је требало да. рекне, а прескачи, онда онај, што уги, пљунг на земљу, и рекне: «Ниси рекао!», и тад онај, што је то заборавио да рекне, уги, и он сад одреди нов ред, по ком ће да га прескачу, и игра се отпочиње с почетка. Но, ако се онај, што је заборавио да рекне, сети, па пљуне пре, но онај што уги, или га неко заклопи, Т. ј. онај, што иде после онога, већ изврши свој ред, није више крив онај, што је заборавио био да рекне ону реченицу из бројанице, коју је требало да рекне.

Свега се прескаче десет пута: пет пута с једне, и пет пута с друге стране, и има десет реченица у бројаници. Оне иду овим редом:

1. Јениџа-ј6с! —

2. Манџи-бтри-ббрговац ! —

3. Бар-тдпуз-лари! — Тад, ко уме добро да прескаче, аи онога, што уги благо „топузом“, т. ј. песницом, или само по боље претисне у леђа.

4. Бпр-мамуг-лари! — Тад, ко уме добро да. прескаче, закачи га мало ногом, као кад се удари мамузом.

5. Шекер-декер-бпрића ! —

6. Шбкер-декер-тућиса ! —

Т. Овако се дпбер туца! — Тад га већином пе прескачу, не пролазе "поред њега, са страг, и гурну га стражњицом. |

8. Да се не омрси! — До сад се смело при прескакању аљином доватити о онога што уги; сад пак не сме се ничим доватити, сем рукама о леђа. А онај, што уги, сад се још мало поиздигне, ал само мора, главу добро да сагне. Ко га довата чим било, сем шакама, тај је омрсио, и за то мора сад он да уги, и да одреди сад он ред којим ће да га прескачу,

и да отпочне игра с почетка — од јениџајес !.. Ако пак сви прескаче, а не омрсе, продужува се игра даље. 9. Да се капе метају! — При овом прескакању мора сваки да, остави

своју лепо о двоје привијену капу на леђима онога, што уги, све једну врз друге, а при том опет и да не омрси. Али онај опет, што уги, мора сад леђа лепо да улиби. — Ко обали с леђа на земљу или своју, или ма чију капу, тај уги, одређује нов ред, и игра почиње с почетка. Ако | пак ' сви оставе капе на леђима, онда се продужује даље, завршетак.

10. Да се капе узимају! — Овај пут не прескачу означеним редом, као до сад, него обратним редом: последњи прескаче први, а први последњи. При овом прескакању треба сваки да узме своју капу, ал само своју ; ако при том ко год или не узме ни своју, или узмв уз своју и још чију, или обали чију капу, или најзад омрси, онда тај уги, одређује нов ред, и почиње се игра. с почетка. Поузимају ли сви са свим уредно