Učitelj

ДЕЧИЈЕ ИГРЕ 163

сваки своју капу — што је у осталом велика реткост, особито ако је повише играча, где су претпоследњи ил последњи сигурне жртве — онда се отпочиње игра с почетка, на исти начин, ал само обратним редом, т. ј. оним као што је ишло десети, последњи пут, а онога што је угио зову магарац, и вели се : уБио је један пут магарац“, и „Намагарчен је један пут“. —

ж ж х

Вештина је једино у окретном и лаком прескакању, које по том олакшава и метање и узимање капе, а лакост у прескакању добива се само дугом веџбом. —- Ни при овој се игри не виче млого. Покрет телесни није трајан, већ је испрекидан дугим чекањем на ред.

У овој игри врше се важни телесни покрети, који у осталом долазе и у још неких игара, — у «малом јениџајесу“ сасвим исти, а код игре «С коња» у мало друкчој Форми. Важно је то у овој игри, што се не покреће искључиво само једна група органа, већ све групе свака за себе, и све тело опет у скупу; ноге, руке и кичма крећу се највише. Кичмена. партија ради млого и код оних, што прескачу, а код онога шта уги, још више, и то на један нарочит начин — радња није стална и трајна, већ је кратка, али се често понавља. — Окретност у целом телу такође се овом игром знатно негује — троми не играју ову игру, они не могу да је играју. Оно, на што се при скакању деца тако тешко навикавају, а што је неопходно за скакање, на име: да се при скоку почучне, кад се падне на земљу, у овој игри долази некако само по себи. — Даље овом се игром добива, нека жеилавост и чврстина, и нека сигурност у целом телу. — Дух на против добива овом игром мало — чак не мора да се памти ни ред, којим шде игра, па шта више ни онај први, јер му је слободно питати, ако не зна. Једино, што се нешто мало негује самосталност, јер је сваки поје-. дини потпуно независан играч — добро или рђаво играње, може само играчу добра или зла донети. ;

,

9. Робови. Прибележено у Крагујевцу и показао у Трсгенику). За. ову игру треба простора млого — 60 до 70 -корака у дужину, а нешто мање у ширину. Место треба да је без џбуња и дрвља, без прашине, равно, и што је могуће више глатко и чисто; ако је још обрасло и кратком травом, онда је још боље. — Ову игру играју и одрасли и неодраслији, ал ређе и измешани, већ махом приближни врш љаци. Број играча треба да је паран; што је више играча, то је бољег, и канда никад не може да их буде сувише, а са мало се играча, никад не игра. — За ову игру нису потребне никакве справе. — Игра се с пролећа и с јесени највише, лети само кад је ладовито време, и без ветра, а зими никако. Игра се особито радо, и траје врло дуго.

+ . = ж не