Učitelj

Бевумно је хватати ситне рачиће, јер се нема шта појести. Дакле боље је оставити их да живе, док порасту велики.

Рачје оча или рачји камичци пређе су више узимали по лекарницама него сада као утук против киселина у желуцу, као утук против горушице или спрашени мешају се у зубне прашкове. Рачје очи су као полутина од "зрна прашка, боје су беле, а широки су #— 10 милиметара. Састојци су им:

63%, калцијева карбоната (кречника),

17% калцијева Фосфата,

нешго магнезијева. Фосфата,

11,5%/ беланчевине, екстрактивних материја, и натријева хлорида, _ (обичне соли),

#39 органских материја, од којих не постаје лепак у кувању.

У кључалој води ови камичци већином поцрвене; Х киселинама се раствара кречна суштина а остаје органска. –

У Галицији и Русији хватају раке, остављају их у гомилама да иструле, па се плакањем у воду одвајају ови камичци.

Раци се лове ноћу према лучу или свећи, кад изађу из чкаља, да а храну.

Од рака нема никакве штете.

На нашег речног рака веома личи њего: сродник велики морски рак. _ Овај досеже у дужину 45 см. и буде дебео као рука у мишици. Бобара _ снесе по 12000 боба. У Северном мору на Норвешком приморју лови се тодишње на 2—6 милијуна ових великих ракова или раковница.

а ен е=