Učitelj

из ШКОЛИПОГ ЖИВОТА 939

оно замењено у ком дејалекту. Деца су истина одговарала на учитељева питања, али, сигуран сам, да све то разумела нису. А како ће и разумети, кад се овде није полазило од познатог непознатом, кад се непознато није објашњавало нечим познатим, него се непознато хтело објаснити нечим још непознатијим.

Место тога боље је било да је деци само скренута пажња па то, како неки кажу: дете, неки дијете, неки кажу лепо, неки лијепоита. што се свуда може чути. За тим би требало казати како неки кажу: дите, липо, вриме, и т. д. па онда рећи: да је српски речено и једно и другом треће и да је једно — источни, друго — јужни, треће — западни говор "српски. После тога требало би казати у којим се српским земљама како говори. И ништа више. К ту нема ни потребе ни нужде у основној школи. Место њега могло би се рећи, где источни е отежу, ту јужни кажу: ије, где источни е краће изговарају, ту кажу јужпи: је (изузетке оставити), а, западни кажу место е — и.

То би било довољно. Даље би само могла доћи усмена и цисмена, веџбања у исказивању речи и реченица разним дијалектима. А програмом се сигурно више није ни хтело. Филолошко објашњавање дијалеката помоћу "К то је посао гимназије, а не основне школе.

3. Популарисање. — Лепа је ствар популарисање и упрошћавање онога, што ће се деци рећи. Али се популарисањем не сме истина наопако престављати. Н. пр. један учитељ хтео је просто да каже, каки су рогови у вола па вели: округли. Међу тим округло је нешто друго, а ваљкасто опет нешто друго. Један опет хтео је да каже како се при топљењу гвожђа, мећу у пећ, сем угљена и руде, још неки минерали, који помажу топ-. љење, па вели: још се меће креч, песак и свакојако камење да се руда лакше топи. А тако у ствари није. јер се меће кречник а не свакојако камење и песак.

Но популарисање може по који пут бити не само неистинито, већ и смешно. Олушао сам од других, како је неко постанак словенских нарола. «популарисао» деци на тај начин, што је причао како је био неки старац ловенин, па имао синове: Руса, Орбина, Пољака, Чеха и т.д. И од њих вели, постали данашњи словенски народи. Ја сам опет на једном испиту у П раз. слушао како је анђео дошао у папучама и казао дјеви Марији да ће родити Христа. За тим, како је Богородица родила Христа па га завила у пелене. Исцепала, вели ђак, неке старе сукње па га завила. А. учитељ на то вели: јест, тако, повила га у пелене од старе сукње и другог нечег, као и ваше мајке што раде.

Оно не ваља ни оно, што по књизи Ј. Илића, деца П раз. уче и говоре: Палестина, Антијохија, Азија и т. под. али овако популарисање.... не зна човек како да назове. Не било га кад боље није.

д.